|
7.5.2007. Trenutno se svemirska letilica "Cassini" nalazi približno na polovini svog složenog putovanja kroz Saturnov sistem [1] i na naše oduševljenje, za to vreme ne prestaje da nas zadivljuje obiljem podataka o prstenastoj planeti i njenim satelitima. Ali pošto i u kosmosu sva putovanja neminovno imaju i svoj kraj, polako počinje da se razmišlja i o konačnoj sudbini "Cassinija".
"Tranutni planovi su da se misija produži za još dve godine, a onda okonča 1. jula 2010. godine", kaže Robert Mitchell, NASA–in programski menadžer misije "Cassini". "Međutim, ako ovaj leteći robot nastavi da radi ovako dobro, logično je za očekivati da će do kraja biti još najmanje jedno, a možda i više produženja." Negde oko 2012. godine, "Cassini" će, kao i stari prekookeanski brodovi, morati da se isključi. Međutim, svemirska letilica ne može da ode na obližnji otpad i da se demontira. Šta uraditi s njom? "Možda je najverovatnija opcija ostaviti 'Cassini' u večnoj orbiti, sa vrlo malim ili nikakvim rizikom da ikada igde udari ", kaže Mitchell. "Druga je da se sudari sa Saturnom, kao što je to već uradio 'Galileo' sa Jupiterom, mada takav plan sadrži određene komplikacije." One se tiču divnih prstenova koji okružuju planetu i činjenice da ako se odluči da "Cassini" treba da zaroni u Saturn, on mora da prođe kroz njih, što je rizičan manevar koji bi mogao da dovede do gubitka kontrola nad sondom. Sudar?"Sledeća opcija je izabrati kao prihvatljivog kandidata jedan od Saturnovih ledenih satelita i sjuriti letilicu na njega", kaže Mitchell. Naučnici strahuju da bi u tom slučaju eventualni rizik mogla da predstavljaju tri plutonijumska radioizotopska termoelektrična generatora (RTGs), koje "Cassini" koristi kao izvore energije. "Problem je zapravo toplota koju bi mogao da stvori RTG i sredina koja bi se napravila oko njega (istopljeni led). Ona bi mogla da bude veoma pogodna za život bilo kakvim Zemaljskim organizmima koji bi mogli da prežive na letilici do tada, izjavio je Mitchell. Planeri misije se drže čvrstih direktiva koje je naredila NASA, da po svaku cenu treba izbegavati svako eventualno kontaminiranje stranih svetova našim mikroorranizmima. Treća opcija je: Dići sidro i kompletno napustiti Saturnov sistem. Takav manevar bi zahtevao brojne dodatne prelete Saturnovog najvećeg satelita, Titana, čime bi se dobilo dovoljno brzine za napuštanje sveta prstenaste planete. Ako bi bio izabran takav slučaj, naučnici bi opet imali pred sobom dve mogućnosti: da nakon manevra letilicu okrenu ka Suncu, ili da je puste da ode dublje u unutrašnjost solarnog sistema. Mnogi izboriAko bi "Cassini" bio ponovo okrenut ka unutračnjim planetama, verovatno bi mu onda konačna destinacija bila Jupiter, objašnjava nam Mitchell. "Jedna od mogućnosti je da pobegnemo od Saturna i postavimo sondu na putanju sudara sa Jupiterom. Ta solucija je prihvatljiva, ali zahveva dodatno vreme leta, što nam (finansijski) ne odgovara." Postoji fantastičan plan da ova velika planeta ipak ne bude konačni cilj sonde, već da se njena gravitacija iskoristi i letilica upravi ka Merkuru. Sudar sa ovom planetom bi dao obilje novih podataka o sastavu Merkurove površine i mogao bi da se poklopi sa posmatranjima koja će 2012. obavljati svemirska letilica BepiColombo. S druge strane, ako bi se "Cassini" okrenuo na drugu stranu, ka objektima u dubini solarnog sistema, još uvek postoje male šanse da bi prilikom preleta narednih planeta ili objekata Kuiperovog pojasa mogao da pribavlja određene naučne podatke. "Neke vrlo preliminarne analize pokazuju da bi to ipak bilo moguće. Međutim, vreme potrebno za to, i pretpostavljeni status letilice u tom trenutku, čini čitav plan prilično nerealnim", izjavio je Mitchell. Jasno je da će NASA o konačnoj sudbini ove letilice lansirane 1997. godine morati da odluči uskoro, ali za to očigledno ima još vremena. Od "Cassinija" se još uvek mnogo očekuje.
(10.05.2007.)
|
Cassini - instrumenti letelice Huygens
|
