|
NAJAVA
Saturn na nebu Kasinija postaje sve veći a od pre par dana više ne može da stane ni u vidno polje širokougaone kamere. Brzinom od 14 000 km/h uranja duboko u unutrašnjost Saturnovog sistema gde će 26. oktobra proći pored Titana a dva dana kasnije i pored Saturna. Kasini je prošle nedelje proleteo pored čudnog meseca Japeta na udaljenosti od 1.2 miliona kilometara. Načinjeno je stotinjak slika, izvršena su brojna merenja, ali razdaljina je učinila svoje i detalji kakve smo videli na slikama Vojadžera još nisu dostignuti.
U utorak 26. oktobra Kasini će prozujati pored Titana na rastojanju od
1200 kilometara i označiti početak višegodišnje
kampanje koja uključuje podrobno ispitivanje ovog satelita, mapiranje
njegove površine i razumevanje procesa koji su doveli do stvaranja života na
našoj planeti. Bliski susret Kasinija i Titana će se dogoditi u 16:30 po
našem vremenu. Prve fotografije će stići na Zemlju u kasnim večernjim
satima. "Ovo je naše prvo ispitivanje izbliza, u velikoj meri, neistraženih
delova Sunčevog sistema. Zato, budite sa nama", kaže planetarni naučnik
Karolin Porko, vođa Cassini imaging tima. Porko se nada da će kamere kojima
rukovodi uspeti da prodru kroz gustu atmosferu Titana i (konačno) uslikati
geološke formacije, mora, jezera, planine ili bilo šta drugo što se nalazi
na ovom tajanstvenom svetu. Kasini je po dolasku u Saturnov sistem sa udaljenosti od oko 300 000
kilometara u infracrvenom delu spektra uspeo da prodre kroz atmosferu i
uslika detalje u prečniku od 10 km koji nam nisu dali dugo očekivani odgovor
na pitanje šta se tačno nalazi na površini ovog meseca. "Ipak, ovo je dobar
znak. To znači da ćemo sa vrlo malog rastojanja moći da vidimo formacije od
100 metara u prečniku bez ikakvih problema", optimista je Porko.
Borba između timova koji rukovode instrumentima na Kasiniju traje i po
svemu sudeći trajaće godinama. Zbog ograničenog prostora na hard disku
letelice i ograničene brzine prenosa podataka svaki instrument u zavisnosti
od "kvaliteta" i svrsishodnosti naučnih podataka dobija određen prostor za
prikupljena merenja koji ne sme da prekorači. Tako je RADAR eksperiment
konačno dočekao svojih 5 minuta i na uštrb ostalih instrumenata imaće na
raspolaganju veliki deo resursa na Kasiniju. Cilj ovog eksperimenta je da uz
pomoć velike antene radio talasima prodre kroz
atmosferu Titana a zatim osluškuje njihov eho i konstruiše izuzetno preciznu
reljefnu kartu površine satelita. Ovo je moguće uraditi samo sa male
udaljenosti i zato je sasvim jasno zašto će instrumenti uključeni u RADAR
eksperiment zagrejati svoje čipove i dati sve od sebe da se mapira 25 %
Titana u primarnoj misiji. Pune ruke posla imaće i tim koji rukovodi Ultraviolentnim spektrometrom i kamerom. Instrument jenapravljen na Univerzitetu Kolorado i koštao je 12,5 miliona dolara. Ispitivanje strukture i hemijskog sastava atmosfere Titana biće glavni zadatak ovog instrumenta u danima koji su pred nama.
Titanova egzotična hemija zaokuplja pažnju
astrobiologa širom sveta. Drugi mesec po veličini u Sunčevom sistemu, ali
jedini sa gustom azotnom atmosferom bogatom metanom podseća na mladu Zemlju
koja je u svojim ranim danima imala skoro isti odnos ova dva elementa u
atmosferi. Na slici se nalazi srp Titana u skoro "prirodnim" bojama, odnosno onakav
kakav bi ga mi videli bez ikakvih pomagala. Jednoobrazna neprovidna
atmosfera decenijama muči naučnike. Tik iznad glavnog slojaprostire se
plavičasta izmaglica. Slika Kasinija. NASA će prvi susret Kasinija i Titana propratiti brojnim predavanjima i
intervjuima. Konferencije za štampu zakazane su u
sredu i četvrtak (27. i 28. oktobar) od 09:00 do 10:00 po PDT. Nažalost,
NASA TV nismo u mogućnosti da pratimo iz Evrope, a još manje iz Srbije pa je
jedina alternativa Internet.
Adresa je: http://www.nasa.gov/ntv
Ako sve prođe bez problema prve rezultate i fotografije očekujemo u utorak do ponoći.
Zvanična prezentacija Kasini-Hajgens misije: http://saturn.jpl.nasa.gov/ (oktobar 2004.)
|