|
NAJAVA
Pri brzini od 6.1 kilometara u sekundi Kasini će proći 1577 kilometara iznad Titanove površine. Ovaj, četvrti po redu, bliski susret Kasinija i Titana desiće se 15. februara 2005. godine tačno u 08:06 UTC.
Kamera će uslikati kompletan mozaik diska Titana i to kroz desetak filtera radi proučavanja atmosfere i površine satelita. Takođe je predviđeno i fotografisanje Ksanadu oblasti. Kako će vidno polje uskougaone kamere biti malo planiran je mozaik od 5x5 slika. Po prvi put će se posmatranja i merenja RADARA, optičke i infracrvene kamere poklopiti što bi trebalo da da fantastične rezultate. Imaćemo prilike da konačno radarske mape prelepimo preko regiona uslikanih kroz kamere. Mnoštvo zanimljivih informacija se dobije na ovaj način. Radarska osmatranja obuhvatiće deo Ksanadua, izrazito svetle kontinentalne oblasti na Titanu. Merenja razlike u visini objekata na površini su takođe predviđena. Sat i trideset minuta pre najbližeg prolaska kamere se okreću ka Titanu i počinje snimanje visoke rezolucije. Čast da tokom najbližeg prolaska vrši merenja ima RADAR. Da podsetimo, Kasini nema pokretnu platformu sa instrumentima (kao npr Vojadžeri) i samo jedan instrument u datom trenutku može biti uperen ka određenoj meti. Nakon izbijanja Kasinija iznad noćne strane satelita vrše se brojna merenja i kreće potraga za munjama i gromovima. Šesnaest sati od najbližeg prolaska instrumenti prestaju sa prikupljanjem podataka, velika antena se okreće ka Zemlji i kreće osmočasovno slanje dragocenih informacija. Na Zemlji dežurna antena je Goldston (USA) sa prečnikom od 70 metara. Očekivanja Zbog guste atmosfere i nemogućnosti kamera da uslikaju jasne fotografije površine, razotkrivanje Titana ide neočekivano sporo. Međutim, Hajgens nam je bukvalno otvorio oči. Od ovog trenutka svaku novu radarsku mapu, svaku novu sliku biće lakše protumačiti. Dve fotografije kamere će se preklopiti sa radarskim merenjima. Ovo može označiti početak razumevanja krupnih geoloških formacija na površini Titana.
(07.01.2005.)
|
