01.06.2005.

Čuveni ruski kosmodrom, Bajkonur,
ove nedelje je proslavio svoj pedeseti rođendan. To je povod da se prisetimo ukratko njegove istorije.

12. januara 1955. godine Vlada Sovjetskog Saveza je donela odluku da se u krševitom bespuću Kazahstana izgradi kosmodrom. Mesto je i odabrano zato što je pusto, nenaseljeno i daleko od radoznalih očiju (a Sovjeti su uvek bili tajnoviti), a i što se nalazilo na niskoj geografskoj širini. Odatle je lakše i jeftinije uvesti letelicu u orbitu oko Zemlje nego sa viših geografskih širina.

Prvi radovi, izgradnja kuća i puteva, su počeli u aprilu iste godine, a već avgusta započeti su i zemljani radovi za izgradnju lansirne rampe.

Koju godinu kasnije ovaj kosmodrom će ući u istoriju po tome što je sa njega lansiran prvi veštački satelit, prvi pas, prvi čovek, prva žena, prva letelica koja je dosegnula Mesec, prva koja je snimila Mesečevu drugu stranu, prva koja je pogodila Mesec itd. Bili su to slavni dani sovjetske astronautike.

Veća slika 183 Kb Sojuz na lansirnoj rampi u Bajkonuru.

Ali sa raspadom Sovjetskog Saveza Bajkonur se odjednom našao u drugoj zemlji, u Kazahstanu. Rusi su sklopili sporazum sa novom državom po kome im Kazahstan izajmljuje Bajkonur na dvadeset godina - za 115 miliona dolara godišnje. Međutim, za Ruse je to samo prelazno rešenje, daleko od idealnog i to ne samo zbog visoke kirjie. Jednostavno, Kazahstan se nalazi u prilici da zabrani lansiranje nekih ruskih letelica, recimo onih sa vojnim satelitima, a to se Rusima sigurno ne sviđa.

Zbog svega toga, pre ili kasnije Rusi će prestati da koriste Bajkonur i on će prestati da postoji. Rusi polako prebacuju svoje misije da druge svoje kosmodrome, od kojih ulogu Bajkonura preuzima kosmodrom Pleseck, koji se nalazi na severu evropskog dela zemlje.

(03.06.2005.)

vrh