|
Jurij ZAJCEV, ekspert Instituta za kosmička istraživanja
Pesimisti, međutim, smatraju taj termin nerealnim. Kako sa aspekta pripremljenosti tehnike, pošto predstoji da se napravi sam brod, motori za isti, da se izvede na trajektoriju leta ka Marsu ogromni džin težine između 300 i 500 tona, i da se još odarde mnogi medicinsko-biološki aspekti interplanetarnog leta. Jedna od početnih etapa tog posla predstavljao je još krajem prošlog veka 438-dnevni orbitalni let na stanici "Mir" lekara-kosmonauta Valerija Poljakova, koji je dokazao nepostojanje principijelnih medicinsko-bioloških ograničenja za tako dugotrajne misije. Međtim, problem je ishrana kosmonauta. Može se učiniti da je u dosadašnjem periodu mnogobrojnih kosmičkih letova praksa ishrane odrađena do detalja i da tu ništa više nije nepoznato. Jer, posade interplanetarnog broda će, kao i danas, konzumirati sublimirane (isušene) namirnice. Dovoljno je sipati u sud vodu, zagrejati namirnice i servirati na sto. A biće tu još i konzervi - mesnih i ribljih, sokova u tetrapaku, posebno pripremljenog hleba. Ali taj meni ipak treba učiniti još raznovrsnijim. Ideja da se na kosmičkom brodu gaji živina, kako bi se kosmonauti hranili svežim jajima - mislilo se pre svega na prepelice - otpala je. Jer, kako su eksperimenti pokazali, novoizleženi pilići nisu mogli da se adaptiraju na bestežinsko stanje. Kudikamo je sve bilo jednostavnije sa ribama i mlađi - već prvi opiti su
dali ohrabrujuće rezultate. Naime, ribe u kosmosu se i mreste, i daju
potomstvo, iako sporo rastu. Šta se već danas sa potpunom sigurnošću može
kazati - na interplanetarnom kosmičkom brodu nalaziće se staklene bašte. Pre jedne decenije naučnici nisu znali da li je u principu moguće uzgajati normalne biljke u kosmosu. Danas kosmonauti u staklenim baštama kosmičkog broda uzgajaju već četvrtu generaciju graška. Izračunato je: da bi se jedan kosmonaut u letu obezbedio sa potrebnom količinom u ishrani povrća, zeleniša i žitarica, potrebno je da u brodu postoji staklenik površine 15-20 kvadrata. Prilikom leta na Mars moguće je računati makismum na jednu ili dve stalaže. Otuda je važno da se odabere optimalni izbor kultura za takav staklenik. Zeleno povrće za Ruse - to su uglavnom mirođija, peršin i zelena salata. A u Japanu, Kini i Koreji veoma su popularne, na primer, različite vrste kupus-salata. Od ogromne mase istočnjačkih kupusa odabrane su četiri vrste, koje su najmanje zahtevne i koje brzo rastu. Kosmonauti su ih uzgajali u orbitalnom letu, konzumirali i, bez preuveličavanja, bili oduševljeni. Za vreme ekspedicije na Mars najverovatnije će biti predloženo da se uzgaja 5 - 6 vrsta lisnatog povrća. Jer, ono je korisno i sadrži masu mineralnih materija. Rastinje u kosmosu kod kosmonauta izaziva još i masu pozitivnih emocija. U seansama komunikacije sa Zemljom oni nadugačko i naširoko pričaju o tome kako se pod strujanjem vazduha iz ventilatora talasaju klasovi pšenice, što kod njih stvara utisak njive na zemlji dok pirka vetrić. U eksperimentima koji se sada obavljaju na Međunarodnoj kosmičkoj stanici po prvi put treba da se dobije odgovor na pitanje: da li se menja genotip rastinja u uslovima dugotrajnog kosmičkog leta i mogu li te promene negativno uticati na zdravstveno stanje kosmonauta? Hoće li se biljke izrođavati, tojest, hoće li se pretvoriti u "patuljke" ili "džinove", zahvaljujući povišenoj radijaciji u odnosu na Zemlju? Za eksperiment je odabrana specijalna linija graška, čiji su nasledni geni dobro poznati nauci. Već su uzgojene u kosmosu četiri generacije tih biljaka i za sada eksperiment dobro teče, bez ikakvih promena genotipa. Još jedno pitanje, koje predstoji stručnjacima da reše: koliko je vode potrebno poneti na let? Izračunato je da je kosmonautu potrebno 2,5 litra vode dnevno. Prema tome, na brodu mora da se nalazi nekoliko tona vode. I to pri tom da se deo vode, zahvaljujući sistemima regeneracije i prečišćavanja vraća u ponovnu upotrebu za različite potrebe. Idealna varijanta je da se postigne potpuna rotacija materija, zasta je potrebno stvoriti zatvorene fizičko-hemijske sisteme, tojest u značajnoj meri nova sopstvena biosfera broda. Važno je takođe da se osigura višestruko dubliranje svih sistema koji osiguravaju normalno življenje. Ima i problema koje organizatori leta moraju prvi put rešavati. Na primer, kako da se kosmonauti oslobađaju od smeća? Jer teretnih brodova, u koje sada na MKS kosmonauti odlažu sve što im nije potrebno, a zatim ih otkačinjaju i potapaju u okeanu, na interplanetarnom letu neće biti. A na Mars se ne sme istovarati bilo kakvo smeće. Naime, naučnici se plaše da se sa smećem može zametnuti i život na susednoj planeti. U nauci sve do sada postoje različite teorije o pojavi našeg života. Nije isključeno da je na Zemlji on začet sa pojavljivanjem najprostijih organizama iz kosmosa. Sada su na Marsu uslovi kudikamo povoljniji nego što su nekada bili na Zemlji. Između ostalog, može se kazati da je praktićno zasigurno utvrđeno postojanje tamo velikih rezervi vode. I ako u takve uslove na Mars dospeju organizmi sa Zemlje, oni mogu, intenzivno se razmnozavajući, narušiti prirodni tok njegovog razvoja.
Naravno, ako te organizme nisu već posejale na Marsu automatske marsijanske stanice, koje su se spuštale na njegovu površinu. I moguće je da će kroz desetine, stotine ili milione godina Marsovci, kao što to danas ćine Zemljani, odgonetati: odakle se ipak pojavio život na njihovoj planeti? Moskva, 16.06.1005. RIA "Novosti"; http://www.rian.co.yu/ (24.06.2005.)
|
