Od 40 američkih i ruskih pokušaja da pošalju sonde na površinu ili u orbitu Marsa, svega je 14 bilo uspešno. Ipak, čovečanstvo ne odustaje. Dok ovo čitate četiri letelice su na putu ka crvenoj planeti, dve Nasine, jedna Evropske svemirske agencije i jedna zemlje izlazećeg sunca. Ideja je da ove letelice, tačnije tri robota koja će da se spuste na površinu i dva orbitera, pomognu u ostvarivanju starog sna da se konačno pronađe život, ili barem dokazi njegovog nekadašnjeg postojanja na Marsu. Nagoveštaji plitko zakopanog leda i čak možda i tečne vode samo potkrepljuju pretpostavke o moguć nosti života. Takođe, može se reći i da letelice imaju misiju da utabaju put kojim će, uz malo sreće, jednog dana ljudski istraživači Marsa krenuti.

(Tekst je preuzet iz časopisa "Astronomija")

Jedan od razloga za ovu Marsovu “popularnost” je razdaljina. Mars je sada tako poravnat sa Zemljom da je distanca između dve planete najmanja – takva je svakih 26 meseci.

“Domaća” sonda je Mars Express, izaslanik Evropske svemirske agencije. Otisnula se u svemir 2. juna sa Bajkonur kosmodroma u centralnoj Aziji, i to na ruskom Sojuz-Fregat lanseru. Ova letelica bi trebalo da stigne do Marsa negde za katolički Božić, tj. 26. decembra i iz orbite traži led ili vodu svojim penetrirajućim radarom. [est dana pre toga, 20. decembra, od nje će se osloboditi malo britansko čudo, Bigl 2 (nazvan po brodu kojim je Darvin putovao tridesetih godina 19. veka). Ovo vozilo od 65 kilograma će se uz pomoć padobrana i vazdušnog jastuka spustiti na površinu. Bušilicom (koja podseća na onu koju koriste zubari) će prvo razbiti gornji sloj stenja, a potom će napravu nalik krtici zabiti skoro 2m u tlo da bi uzelo uzorke za analizu unutar svoje ugrađene kompaktne laboratorije.

Japanska sonda po imenu Nozomi (u prevodu “Nada”, ranije ime: “Planeta B”), lansirana još 1998. bi trebalo da stigne do Marsa negde u januaru 2004., nešto posle Mars Express-a. Nozomi već godinama luta svemirom, a do Marsa je inicijalno trebala da stigne 1999. Glavni problem zbog kojeg toliko kasni je bila greška u pogonu pa brod prilikom proleta pored Zemlje, kada je planirano da se njena gravitacija iskoristi za postavljanje broda u odgovarajuć u putanju, nije stekao planiranu brzinu. Kako bi se sačuvalo gorivo japanski stručnjaci su izračunali novu orbitu za letelicu pa je ona proletela pored Zemlje još dva puta (poslednji put u junu 2003.) što će joj omogućiti da na odredište stigne u januaru 2004. Planirano je da kruži oko Marsa jednu marsovsku godinu, po „zemaljskom“ kalendaru do novembra 2005.

Ali, u međuvremenu letelica je doživela još jednu nesreću. Jedna solarna eksplozija je 2002. je oštetila njen grejač, tako da postoji opasnost da joj se na putu gorivo smrzne, a sam Nozomi prođe pored crvene planete zbog nemogućnosti da uspori. Japanski naučnici se nadaju da će ovaj problem rešiti usput i tako omogućiti Nozomiju da obavi svoju misiju proučavanja atmosfere i energetskih polja iz orbite.

Konačno, NASA na Mars šalje Duh (Spirit) i Priliku (Opportunity). U tipično američ kom stilu, dva površinska vozila su svoja imena dobila u javnom takmičenju za dodeljivanje nadimaka. Delta II raketa je ponela Duh sa Kenedijevog Svemirskog centra 10. juna, a Prilika je sledila 7. jula. Oba vozila će stići do Marsa u januaru 2004. Spustić e se na površinu padobranima i retro- raketama, a ublažiće svoj pad vazduš nim jastucima. Opremljeni do zuba, ovi marsovski roveri će detaljno istraž ivati svoju okolinu i prikupljati svaki trag na koji nalete, baš kao što bi radili pravi geolozi da su sleteli na Mars. Od opreme, između ostalog, na raspolaganju im je bušilica slična kao ona na Biglu, nekoliko kamera i senzora. Koristeći se sunčevom energijom, moći će da pređu oko 60 metara svakog dana, u periodu od tri meseca. Duh, tj. Spirit, treba da se spusti u veliki krater Gusev 4. januara 2004. u 04:35 UT, dok će Prilika, ili Opportunity, na svoj cilj, misteriozni ravni plato Meridiani Planum, stići 25. januara 2004. Oba mesta, na različite načine, sugeriš u da je u davnini tečna voda bila prisutna na Marsu.

Iako NASAplanira da nastavi da šalje ovakva vozila na Mars, Gary Martin, “arhitekta” celog poduhvata, smatra da će tek ljudski geolozi otkriti prave tajne tog crvenog sveta. “Samo čovek može da na licu mesta reaguje na novo otkriće, što roboti ne mogu” kaže Martin. Taj dan je možda još uvek udaljen decenijama od nas, ali on svakako dolazi.