Siniša Lavrnja vandergraaf@sympatico.ca

NASA bi mogla da bude ostavljena u lunarnoj prašini od strane drugih nacija koje pripremaju svoje sopstvene planove za osvajanje Meseca.

Groznica zvana Mesec postaje sve jača u Kini, Japanu, Indiji i Evropi koje uveliko prave planove za lunarne orbitirajuće letelice i robotizovane lendere za spuštanje na površinu Meseca. Sve veća opčinjenost Mesecom čini da mnoge nacije postaju sve željnije da zabodu nacinalnu zastavu i ostave otiske stopa na ovom pustom i udaljenom svetu.

Postoje nagoveštaji da je jedan od novih planova Nase i strategija, koji se stvaraju u "Beloj kući" i povratak astronauta na Mesec, kao odskočna daska za eventualno slanje ljudske posade na Mars. Da li će američki Senat i američka javnost biti zainteresovana i podržati ovaj program kao što je to bio slučaj tokom 60-tih godina sa programom Apolo, ostaje da se vidi.

U ovom trenutku, Nasa i Amerika razmišljaju da pošalju robotizovanu lunarnu letelicu klase "New Frontiers" koja bi trebala da sleti u Aitken Basin na južnom Mesečevom polu i vrati odatle uzorke sa Mesečeve površine. Ako ova misija dobije zeleno svetlo, letelica će biti lansirana tokom 2009-2010. godine.

Ali Amerika više neće biti usamljena nacija na putu ka Mesecu. Tokom sledeće decenije, Mesec će biti kao magnet koji privlači lunarne istraživače iz više nacionalnih svemirskih agencija.

PROJEKTI

Japan uveliko priprema letelicu LUNA-A koja bi trebalo da bude lansirana sledeće godine. Planirano je da letelica izbaci projektile na bližu i dalju stranu Meseca. Projektili su opremljeni za proučavanje sastava unutrašnjosti Meseca i zarili bi se u njegovu površinu, izvestio je na ILEWG Konferenciji Hitoshi Mizutani, menadžer Luna-A projekta "Japan Aerospace Exploration Agency" (JAXA).

Japanski "SELenological and ENgineering Explorer" (SELENE) se takođe priprema za lansiranje 2005. JAXA napominje da je ovo najveća lunarna misija još od Apolo programa. Letelica će u orbitu Meseca doći sa ciljem vršenja velikog broja eksperimenata za katalogiranje Mesečevih minerala, a za potrebe eventualne komercijalne eksploatacije. SELENE će takođe nositi "high definition" televizijski sistem za snimanje izlaska Zemlje sa Meseca, a za potrebe javnog obrazovanja.

Misija SELENE B je planirana za 2009-2010. a uključivaće lunarni rover i teleskop, kao i spuštanje na površinu Meseca čitave mreže naučnih instrumenata.

Indija planira da lansira letelicu "CHANDRAYAAN-1" tokom 2008. Letelica bi trebala da vrši osmatranja lunarne površine od pola do pola u toku dve godine. Indija takođe planira da spusti robotizovanu sondu na površinu Meseca.

Kina pravi svoju prvu letelicu za istraživanje Meseca "CHANG`e I" i radovi su u toku. Tokom telefonskog razgovora između ILEWG i glavnog naučnika lunarnog programa Kineske Svemirske Agencije, Ou`yang Ziyuana, akademik Ziyuan je izneo detaljne planove u tri faze koji se protežu od 2006. do 2015. Ovaj projekat iz više faza sadrži orbitiranje, spuštanje i zatim raketiranje uzoraka Meseca nazad na Zemlju.

Kineska prva lunarna misija je u planu 2006. dok je Ziyuan izjavio da će Kina imati misiju na Mesec sa ljudskom posadom najmanje 15 do 20 godina nakon robotizovane treće faze projekta.

Za sada, Kina nema planove da šalje astronauta na Mesec. Glavni administrator Kineske Svemirske Agencije Luan Enjie je sugerisao na kineskoj nacinalnoj televiziji da je cilj Kine da pošalje čoveka na Mesec 2020 godine.

Evropa je već na putu ka Mesecu iako se ne kreće ekspresnom linijom. "SMART-1" je Evropska svemirska agencija (ESA) lansirala 27-og septembra. Letelica treba da uđe u orbitu oko Meseca nakon 15 meseci krstarenja svemirom. Letelica je opremljena mnogim novim tehnologijama, a pokreće je jonski motor.

Pogon je do sada imao već nekoliko kvarova i zemaljska kontrola ima dosta posla oko uključivanja i isključivanja motora na letelici SMART-1.

Kada se letelica bude našla u orbiti oko Meseca, jedan od instrumenata na njoj je i infracrveni spektrometar. Ovaj instrumenat će tražiti infracrveni "potpis" sadržaja vodenog leda i možda ugljen dioksida i ugljen monoksida. U suštini, direktna svetlost ne dopire do tamnih dna kratera gde se pretpostavlja da postoji vodeni led. Smatra se da zraci sa obližnje ivice kratera koji hvataju sunčevu svetlost, mogu da dovoljno osvetle led na dnu da bi ga infracrveni spektrometar detektovao, kada se podaci mnogih preleta sakupe.

Trenutno, jedan od najvećih projekata ESA pod imenom "Aurora" je i moguće slanje posade na Mesec između 2020-2025.

1  2  Voda na Mesecu >

(decembar 2003.)

vrh