Merkur je izuzetno zanimljiva planeta. Po nekim svojim karakteristikama izdvaja se od ostalih terestričkih planeta i ne uklapa se u teorijske obrasce o Sunčevom sistemu koje su postavili planetolozi. Problem sa Merkurom je njegova blizina Suncu. Zbog te blizine Merkur je teško posmatrati. Vizuelno on nam je dostupan samo pre izlaska ili nakon zalaska Sunca što znači da se vidi tik iznad horizonta kroz guste slojeve Zemljine atmosfere. Zbog blizine Suncu ni Svemirski teleskop Habl nikada nije bio usmeren ka Merkuru jer postoji velik rizik da njegove instrumente oštete blještavi Sunčevi zraci.

Zbog svega toga upućivanje letilice ka Merkuru se nameće odavno. Do sada je samo jednom Merkur bio posećen i to izdaleka. Tri puta pored njega je proleteo američki Mariner 10 i to 1974. i 1975. godine. Za više od toga bila je potrebna savršenija tehnologija i precizno proračunata trajektorija Merkurovog orbitera, a sve to je postignuto tek u novije vreme. Jedno je, kažu stručnjaci, uputiti letilicu da proleti pored Merkura, a sasvim drugo smanjiti njenu veliku brzinu tačno toliko da je Merkur svojom gravitacijom zarobi i prinudi da obleće oko njega.

Mesindžer

Zbog uštede u gorivu (čime se smanjuje teret koji raketa nosač treba da izbaci u svemir, što enormno smanjuje troškove cele misije) Mesindžer neće leteti direktno ka Merkuru već će do svog cilja doći krećući se po inerciji spiralno oko Sunca i sve bliže Merkuru. Načiniće 15 orbita oko Sunca i ukupno prevaliti 7,9 milijardi kilometara. Za to vreme proćiće jednom pored Zemlje (avgusta 2005.), dva puta pored Venere (oktobra 2006. i juna 2007.) i tri puta pored Merkura (januara i oktobra 2008. i septembra 2009.). Prolazi pored Venere i Merkura će biti iskorišćeni za smanjenje brzine i, konačno, marta 2011. Mesindžer će ući u orbitu oko planete.

Prolaz pored planeta iskoristiće se za kalibrisanje instrumenata na sondi, ali i za prikupljanje podataka o tim planetama.

Mesindžer sa sobom nosi sedan naučnih instrumenata koji će naučnicima poslužiti za:

- određivanje strukture Merkura,
- detaljno snimanje, u boji, Merkurove površine,
- mapiranje magnetnog polja,
- merenje osobina jezgra planete,
- istraživanje misterioznih polarnih naslaga,
- ispitivanje Merkurove atmosfere i magnetosfere.

Više o zagonetkama Merkura i misiji Messenger potražite ovde.

Neki zanimljivi podaci

Evo još nekih zanimljivih podataka o Mesindžeru. Njegovo ime je akronim koji dolazi od „MErcury Surface, Space ENvironment, Geochemistry, and Ranging“ (Promer i geohemija površine i svemirskog okruženja Merkura - MESSENGER, glasnik, vesnik). Naravno da to ime sasvim lepo ide uz ovu planetu (potražite podatke o imenu Merkura ovde: Merkur).

Mesindžer će ući u prilično izduženu eliptičnu orbitu oko Merkura. U najbližoj tački biće udaljen oko 200 kilometara od Merkura, a u najdaljoj 15.193 kilometara. Nagib njegove orbite prema ravni u kojoj leži Merkurova orbita oko Sunca iznosiće 80 stepeni. Mesindžer će oko Merkura obleteti po dva puta svakih 24 časa.

Veći deo Merkurove površine Mesindžer će snimiti još u toku ona tri prolaza pored planete. Nakon što uđe u orbitu oko Merkura nadleteće svako područne planete i za to će mu trebati tri meseca, ali za snimanje cele površine, dakle u vreme dana, biće potrebno ukupno šest meseci.

Prosečno Mesindžer će na Zemlju slati 15 megabajta podataka dnevno, ali ova količina podataka će varirati tokom vremena zavisno od udaljenosti Merkura od naše planete. Takođe, zavisno od ove razdaljine signalima koje Mesindžer bude slao trebaće od 4 do 12 minuta.

Više o ovoj misiji čitajte 2011. godine.

*******

Više o Messengeru:
http://messenger.jhuapl.edu
www.ksc.nasa.gov  

(avgust 2004.)

vrh