|
05. sept.. 2008. Dok ovo pišem, video sam samo nekoliko slika najnovijeg tehničkog čuda koje je izvela ESA – Evropska svemirska agencija. Ono što pouzdano znam to je da su slike u petak kasno uveče stigle u kontrolni centar u Darmštatu, u Nemačkoj. Na slikama je tajanstveni asteroid (2867) Šteins koji sporo rotira po bespuću koje se prostire između Marsa i Jupitera, na udaljenosti od 353 miliona kilometara od Zemlje, a načinila ih je svemirska sonda "Rosetta". Nažalost, kako javljaju svetske agencije, iako je ovaj asteroid na meti sonde bio već nedeljama, superkvalitetni optički sistem visoke rezolucije OSIRIS (Optical, Spectroscopic, and Infrared Remote Imaging System), prestao je da radi neposredno pre tačke najbližeg preleta asteroida. Dr Gerhard Schwehm, menadžer misije u ESA, samo je kratko izjavo: "The software switched off automatically." Ipak, ona druga, širokougaona kamera, besprekorno je radila i uspela je da snimi i pošalje slike na Zemlju. Na konferenciji za štampu, Horst Uwe Keller, glavni čovek misije zadužen za rad kamera, izjavio je da je kamera prestala da radi 9 minuta pre najbliže tačke asteroidu, koja je bila na oko 805 km, ali da je kasnije opet proradila, i da ne očekuje ponovne šokove tog tipa.
Na jednoj od prvih prispelih fotografija se vide brojni krateri na asteroidu Šteins, iako se glavna kamera OSIRIS isključila pre vremena. U tom trenutku, sonda se kretala brzinom od preko 30.000 km/h. "Rosetta" je inače lansirana iz Francuske Gijane još u martu 2004., a na svoje finalno odredište, kometu 67P/Churyumov–Gerasimenko [1], stići će tek 2014. godine, prevalivši do tada ukupno grandioznih 6,5 milijardi kilometara. Tokom svog epskog putešestvija, "Rosetta" je do sada već dvaput proletela kraj Zemlje (u martu 2005. i novembru 2007.) i jednom kraj Marsa (februara 2007.), i koriseći gravitacione sile, tom prilikom povećavala svoju brzinu. Treći i poslednji kontakt sa našom planetom biće tokom novembra 2009. Takođe je planirano da u junu 2010. godine ova svemirska letilica proleti i snimi asteroid (21) Lutecija. Na prispelim slikama sa Šteinsa, asteroida vrlo retke E klase, registrovana su 23 kratera prečnika većeg od 200 metara, a je najveći imao prečnik od oko 2 kilometra. Većina njih je različite starosti, što ukazuje "bogatu istoriju sudara," izjavio je Keller. Čitav asteroid ima oblik dijamanta, sa prečnikom od oko 5 kilometara, što je neznatno više od ranijih procena astronoma. Tokom ovog preleta, 15 instrumenata na sondi je prikupljalo podatke i oni će biti obrađeni do kraja sledeće nedelje. Svi naučnici s nestrpljenjem čekaju te podatke, jer kako se slikovito izrazila Rita Schulz, naučnik projekta "Rosetta", "Asteroidi su vrsta memorije, DNK solarnog sistema." Do sada, naučnicima je o asteroidima iz prve ruke bilo dostupno svega nekoliko ograničenih podataka prikupljenih u sličnim misijama, kao što je bila takođe ESA–ina ekspedicija "Giotto", koja je 1986. proletela kraj Halejeve komete i slikala dugačke kanjone, velike kratere i planine visoke skoro kilometar.
Ove slike su stigle u Evropu posredstvom snažnih Nasinih antena u Goldstounu. Zbog letnjih vrućina u Kaliforniji glavna antena je bila na hlađenju, pa su signali prebačeni na pomoćnu antenu, zbog čega je i analiza nekih podataka potrajala par sati duže.
(08.09.2008.)
|
Prolaz pored Zemlje i takmičenje Rosetta uspela da snimi "Pariz"! "Rosetta" spremna za kritični manevar "Rosetta" proletele pored Marsa "Rosetta" spremna za kritični manevar |
