|
(nastavak) ZEMLJINA ĆERKA Planira se da SMART–1 prvi napraviti jedan sveobuhvatni popis ključnih hemijskih elemenata na lunarnoj površini. Takođe, veruje se da će doći do takvih podataka koji će baciti novu svetlost na teoriju po kojoj je Mesec nastao pre nekih 4,5 milijardi godina pri sudaru Zemlje sa nekom malom planetom. "Mesec je glavni svedok primarnih uslova koji su vladali na našoj planeti u vreme nastanka života. Kao Zemljina sestra, ona drži ključeve za razumevanja našeg porekla i za buduća istraživanja solarnog sistema," smatra glavni naučnik ESA Bernard Foing, ujedno i naučni šef SMART–1 projekta. SMART–1 je prva evropska letilica koja je dospela do Meseca i kruži oko njega. Jedan od glavnih testova koje su provodili inženjeri ESA je isprobavanje međuplanetarnog pogona za buduće dalekometne svemirske projekte. Snagu koju stvaraju solarni paneli naprednog galijum–arsenidnog tipa, letilica SMART–1 je koristila za pokretanje električnog propulzionog motora SNECMA PPS–1350 nazvanog "jonskim motorom". On je u stanju da izbacuje mlaz naelektrisanih čestica mnogo brže nego što klasični hemijski raketni motor izbacuje gasove, tako da po kilogramu potisnog goriva daje deset i više puta veći potisak od klasične rakete. Tajna njegove efikasnosti je u sporosti. Solarni paneli normalnih dimenzija daju električnu energiju snage od svega nekoliko kilovati (SMART–1 dobija samo 1,9 kW), tako da se jonski motor pokretan solarnom energijom ne može po tom pitanju da meri sa hemijskim raketama. Ali zato klasična raketa izgori sve svoje rezerve goriva za nekoliko minuta, dok jonski motor može polagano da gura letilicu mesecima, pa čak i godinama – dokle god ima Sunca i traje mala rezerva potisnog gasa. Zanimljivo je da je ovo tek drugi put u istoriji da se jonska propulzija koristi kao pogon na nekoj letilici. Led je probila letilica NASA koja je lansirana u oktobru 1998. godine, "Deep Space 1". Letilica je testirala mnoge nove tehnologije, a 1999. godine ispitala je i asteroid 9969 Braille koji je protutnjao kraj Zemlje, utvrdivši da se sastoji od istog materijala kao ogromni asteroid 4 Vesta. Dve godine kasnije letilica je presekla put i komet Borrelly. Sledeći evropski ambiciozni projekat biće Bepi Colombo, letilica koja će istraživati Merkur, a i mnogi drugi 2, takođe će biti opremljeni jonskim motorima ovog tipa, a postoje već i planovi da se upute letilice sličnog tipa i na isti pogon i do udaljenih objekata u Kajperovom pojasu. SMART letilice su zapravo projekti budućnosti, gde će skupe i glomazne svemirske letilice zameniti male, brze, minijaturizovane i jeftine letilice. Na primer, SMART–1 košta svega jednu petinu koštanja ranijih velikih naučnih projekata ESA.
Vatrena prošlost Poslednje svemirske letilice koje su kružile oko Meseca bile su "Clementine" američkog Pentagona 1994. godine i "Lunar Prospector" 1998–1999. godine. "Siguran sam da će SMART–1 dodati značajne stavke našim informacijama o Mesecu," kaže Paul Spudis, lunarni ekspert iz laboratorije za primenjenu fiziku (APL) sa Univerziteta Johns Hopkins u Merilendu. Naročito se mnogo očekuje od projekta mapiranja površine X zracima. "Posedujemo neke osnovne mape Meseca koje su nam uradile "Clementine" i "Prospector", ali nam nedostaju informacije o kritičnim elementima, aluminijumu i magnezijumu, elementima koji kriju informacije o usijanoj prošlosti Meseca," kaže Spudis. Podatci o Mesecu dobijeni X zracima koje je pribavio program Apolo obuhvata svega 9% površine. "Novi podatci koje će SMART–1 dobit sa male visine pomoći će našem razumevanju sastava Meseca," primećuje Spudis. Intrigantne fotografije Ben Bussey, takođe lunarni specijalista na APL, siguran je da će kamere nove generacije na letilici značajno doprineti našim saznanjima o Mesecu, specijalno one koje rade u velikoj rezoluciji. Nova "Advanced Moon Micro-Imager Experiment Camera (AMIE)" će se posebno
pozabaviti slikama sa južnog Mesečevog pola.
"Te slike će dopuniti podatke dobijene "Clementininim" kamerama visoke
rezolucije, koja je samo delimično snimila ukupnu oblasti oko Mesečevog
južnog pola. Na njima je snimljena osvetljenost samo jedne male površine u
blizini južnog pola ali će detaljnije mapiranje takvih zona osvetljenosti
biti ostavljeno za neke sledeće misije", objasnio je Bussey. Tokom jednog preleta, tri različita pokretna instrumenta na SMART–1 će snimati površinu Meseca. Ponavljanjem preleta, postepeno će se formirati celovita slika.
Bussey je izjavio da će jedan od glavnih težnji SMART–1 biti da uz pomoć snimanja dugačkom ekspozicijom tragaju za vodenim ledom u onim regionima koji se nalaze permanentno u senci i gde se temperatura nikada ne diže iznad –170°C. "To je jedna zbilja interesantna ideja i veliki izazov. Iz tih oblasti dobijamo slab signal, što je možda posledica raspršivanja svetlosti u instrumentima. Očekujemo da se uverimo da li prisustvo leda može da utiče na promenu lunarne površine i zato će nove slike biti veoma intrigantne za nas," izjavio je Bussey. Podaci od velike važnosti SMART–1 će nam dostaviti i puno podataka o uslovima osvetljenosti na Mesečevoj severnoj polarnoj oblasti. "Najveći doprinos ovom pitanju očekujemo zapravo iz činjenice da će sledećih 6 meseci SMART–1 snimati severni pol i time nam omogućiti bolji uvid u sezonske varijacije osvetljenosti te oblasti," kaže Bussey. Direktor čitavog programa Foing je još uvek oduševljen što je letilica dosegla Mesečevu orbitu. "Zahvaljujući novoj tehnologiji, SMART–1 je omogućio da Evropa prvi put dobije svoje slike Mesečevog severnog pola i njegove dalje strane," kaže Foing. "Svemirska letilica i njeni instrumenti su spremni za njihove zadatke: mapiranje lunarnih minerala, potraga za hemijskim tragovima nastanka dvojnog sistema Zemlja–Mesec, potraga za ledom na polovima i predviđanje potencijalne lokacije za sledeća spuštanja istraživačkih sondi." prethodna strana | 1 | 2
(decembar 2004.)
|
