Lansirana u novmebru prošle godine pomoću ruskog raketnog nosača "Sojuz-Fregat" evropska interplanetarna stanica Venus-Ekspres ("Venera-Ekspres") je nakon 153 dana leta u kosmičkom prostoru ušla u orbitu oko Venere i pristupila istraživanjima. Od sedam naučnih uređaja, instaliranih na stanici, u stvaranju tri su neposredno učestvovali ruski naučnici. Nakon 15-godišnje pauze i 45 godina nakon leta sovjetske automatske interplanetarne stanice "Venera-1" ponovo smo u prilici da bacimo pogled na "Jutarnju zvezdu", kako još nazivaju najbližu Zemlji planetu Solarnog sistema.

Šta to privlači naučnike da istražuju na, reklo bi se, prilično proučenoj Veneri? Zajedno sa Marsom i Merkurom ona se nalazi u četvorki planeta takozvane zemaljske grupe. Sve su one relativno male i sastoje se uglavnom od čvrste kamenite materije i metala. Ali su po prirodno-klimatskim uslovima razlike među njima kolosalne. Ostavimo po strani Merkur koji nema atmosferu i uporedimo ostale tri planete. Veneru okružuju čvrsti gasni omotač i paklena žega. Na Marsu je veoma razređena atmosfera i žestoka hladnoća. Naša planeta je negde u sredini - temperatura vazduha kreće se od minus 50 do plus 50 stepeni Celzijusovih. Ali je to povoljna klima koja se, na žalost, menja, naročito tokom poslednjih godina. Istovremeno, prirodni sistem naše planete veoma je složen ili, kako se obično kaže, višeslojan i nelinijski. Na nju utiče masa faktora, od kojih danas većina nije podložna preciznoj oceni i prognoziranju njihovog manifestovanja u budućnosti. Pri tom katkada i sasvim mali uticaji na nelinijski sistem mogu izazvati krupnodimenzionalne posledice. Klimatski, pak, sistemi najbližih suseda naše planete su, s jedne strane, kudikamo jednostavniji, a s druge, ima primera krajnosti: hladni Mars i užarena Venera. Poređenje tih različitih klimatskih sistema i otkrivanje razloga za procese u njima omogućiće da bolje shvatimo i zakonomernosti koje upravljaju evolucijom Zemlje.

Sovjetska istraživanja Venere pomoću kosmičkih aparata vršena su od 1961. do 1985. godine, uključujući programe "Venera" i VEGA. "Venera-4" je prva izvršila merenja na silaznoj putanji u atmosferi planete i odredila da se ona više od 90 procenata sastoji od ugljen-dioksida. Aparati za spuštanje osam "Venera" i dve "Vege" radili su na površini ukupno 11 časova 33 minute. "Venera-7" je prva stigla na površinu i tamo neposredno izmerila temperaturu koja je, kako se ispostavilo, skoro 500 stepeni Celzijusovih. "Venera-8" je izmerila brzinu vetra u atmosferi, nivo osvetljenosti površine, odredila gustinu tla u rejonu spuštanja i napravila procenu karaktera slojeva po njihovom prirodnom gama-zračenju. "Venera-9" i "Venera-10" su emitovale na Zemlju panoramu površine planete, izmerile hemijski sastav atmosfere i brzinu vetra na površini. 1982. godine "Venera-13" i "Venera-14" su prve emitovale kolor panorame površine, uzele uzorke tla i izvršile njihovu hemijsku analizu. "Venera-15" i "Venera-16" su izvršile radarsko snimanje severne polulopte planete sa dijapazonom od 1 do 2 kilometra. Višefunkcionalne "Vege" su na putu prema Halejevoj kometi "svraćale" prema Veneri i u atmosferu planete dostavljale aerostatne sonde koje su izučavale njen sastav i dinamiku u toku dvodnevnog leta i na površinu izbacile desantne aparate.

Pa i pored svega, nejasnoća u poimanju prirode Venere ostalo je još podosta. Poznato je da se njena atmosfera od površine do gornje granice oblačnog sloja okreće oko planete brzinom koja dostiže 150 metara u sekundi, praveći pun krug rotiranja za četiri dana. Ta pojava je dobila naziv superrotacija, ali fizički mehanizam koji podržava uočeni "planetarni kovitlac" ni do danas nije pouzdano objašnjen. Kako smo već pominjali, osnovni sastav atmosfere Venere je ugljendioksid (96,5 procenata) i azot (oko 3,5 procenta). Međutim, prisustvo u atmosferi sićušnih gasnih komponenti u količini stotih delova procenta i manje, stvara veoma složen hemijski sistem čijem se shvatanju nauka tek približava. Na visini od oko 70 kilometara fotohemijske reakcije pod uticajem ultravioletnog zračenja Sunca dovodi do formiranja sićušnih čestica sumporne kiseline, koje, postepeno se taložeći, formiraju 20-kilometarski oblačni sloj. Za sada nepoznate primese toj planeti daju žućkastu nijansu. Zanimljiva specificnost Venere je i u tome što ona, za razliku od Zemlje, nema magnetsko polje i nije zaštićena od uticaja solarnog vetra - fluksa nabijenih čestica - "magnetskim štitom". Zato energične čestice solarne plazme prodiru u gornje slojeve atmosfere i uništavaju je, odnoseći u kosmos različite gasove. Ali je i taj proces proučen samo teorijski.

Jednom rečju, čak i ovaj krakti spisak zagonetki i problema svedoči da, bez obzira na visegodišnja istraživanja, naučnici malo znaju o prirodi Venere. Otuda i neophodnost njenog daljeg proučavanja kako bi se shvatile specifičnosti evolucije planete. "Venera-Ekspres" treba da izvrši kompleksna istraživanja atmosfere, plazmene opne i površine Venere, uključujući radarsko sondiranje podpovršinskog sloja planete. Najveće interesovanje vlada za proučavanje strukture atmosfere, u prvom redu njenih dubinskih slojeva, njen sastav i hemiju, a takođe atmosfersku dinamiku, radijacijski balans i oblačni sloj. Među drugim značajnim ciljevima nalazi se otkrivanje savremene vulkanske i seizmološke aktivnosti, proučavanje svojstava površine naše kosmičke susetske i njenog radijacijskog fona.

Ruski naučnici su neposredno učestvovali u stvaranju instaliranih na stanici magnetomera za merenje napona i usmerenja magnetskog polja Venere, planetarnog Fourier Scectometra za registrovanje temperature atmosfere na visinama 55 - 100 kilometara i spektrometra SPICAV - (Spectroscopy for Investigation of Characteristics of the Atmosphere of Venus) za prouvčavanje atmosfere Venere i prognoziranje njene evolucije. Predviđeno je da misija Venus-Ekspress traje tri ovozemaljske godine. Zbog veoma sporog okretanja Venere oko sopstvene ose na njoj će proći tek oko četiri dana, i naučni uređaji stanice mogu četiri puta proučavati dnevni ciklus planete. Dakle, danas uređaji ruskih naučnika funkcionišu na evropskom venerijanskom kosmičkom aparatu, a kroz nekoliko godina već evropski stručnjaci će moći da instaliraju svoju naučnu aparaturu na ruskoj automatskoj interplanetarnoj stanici. Pri tom će to biti principijelno novi kosmički aparat koji će funkcionisati na površini Venere duže od jednog meseca pri temperaturi od plus 500 stepeni i pritisku većem nego u najdubljim zemljinim morima. To će pomoći naučnicima da odgonetnu mnoštvo tajni koje krije u sebi zagonetna i privlačna Venera.

Članak poslao Miroslav Antić
http://www.antic.org/

(16.04.2006.)

vrh

Venera Express

VENUS EXPRESS – PRVIH STO DANA

VENERA, ZEMLJINA ZLOČESTA BLIZANKINJA
 

VENERA - MISIJE

Venera - O planeti Veneri

Venera - Još jedna priča o Veneri

Venera - O veneri + misije na VEneru

VENERA 3 I ZLATNO DOBA SOVJETSKE KOZMONAUTIKE