|
19. april. 2008. Iako zvanično naša država više ne obeležava 1. maj, međuarodni Dan rada, običan građanin ima to u krvi, pa to ti je. Nisam izuzetak. Evo kako ja zamišljam tu proslavu: pozivam kumove i bliske prijatelje i odlazimo na desetak dana negde u prirodu na kampovanje. Moje je da osiguram puno dobre klope (i pića), hardver za pripremu, i postaram se, naravno, da se sve to lepo zbriše. Treba da mislim na to da hrana treba da bude propisno zapakovana i zaštićena da se nebi pokvarila. Nakon svakog obroka, a naročito nakon kampovanja, treba sav pribor dobro očistiti i pokupiti svo smeće pre polaska kući. E sličnu proceduru obavljaju i astronauti kada polaze u kosmos. Pripreme zavise od vrste hrane koju nose. Neka će biti pojedena u njenoj prirodnoj formi, kao što su kolači ili voće. Druga vrsta zahteva dodavanje vode, kao što su makaroni sa sirom, ili špageti. Naravno, inženjeri nisu na šatlovima i Međinarodnoj stanici zaboravili rerne koje će zagrejati hranu do prijatne temperature. U svemiru nema frižidera, tako da je hranu neophodno pravilno čuvati i pripremati da bi se izbeglo kvarenje, naročito ako se "gore" ostaje malo duže. Od začina su im dostupni kečapi, senf i majonez. So i biber su im dozvoljeni, ali samo u tečnom stanju, Razlog za to je što astronauti u bestežinskom stanju ne mogu da jednostavno posole/pobibere hranu. Takođe je to opasno i zbog mogućnosti da se zapuše ventilacioni otvori, ošteti oprema ili da začini dospeju astronautima u oči ili nos. Astronauti, kao i sav normalan svet na Zemlji, jedu tri obroka dnevno. Nutricionisti su se pobrinuli da im hrana koju jedu obezbeđuje dobar balans vitamina i minerala. Broj kalorija zavisi od astronauta. Naprimer, malim ženama treba svega oko 1.900 kalorija dnevno, ali većim muškarcima treba i do 3.200 kalorija (znam neke kojima nije dosta ni 5.000 – zato ih neće u šatl). Takođe su ima dostupne i mnoge druge stvari za jelo po izboru, kao što su voćke, kikiriki–puter, piletina, šnicle, seefood, torte, bombome, i sl. Od pića ima kafe, čaja, đusa, voćnih šejkova i limunade. (Alkohol niko ne pominje, što je malo čudno, jer je krajem prošle godine procurela vest da se povremeno putnici u kosmosu dobro "urade". Naravno, NASA je to demantovala, i obećala da će "pokrenuti istragu, a eventualne grešnike kazniti". Hik, štuc.) Kao i na Zemlji, i kosmička hrana stiže upakovana, i ta ambalaža mora da se baca. Astronauti sve to nakon obroka bacaju u tzv. trash compactor koji se nalazi van spejs šatla. Mnoga ambalaža služi samo za to da se njen sadržaj ne razleti po kabini. Pakovanja su tako smišljena da su savitljiva, laka za rukovanje, kao i da zauzimaju najmanje prostora u transportnim kontejnerima. Kome je od ove priče potekla voda na usta, evo mu jedan recept za space food, direktno iz svemira, bez prevoda. Kome uspe, nek' se javi i kaže mi kako je ispalo.
(13.05.2008.)
|
|