Iz Astronomije objaljujemo izvod:
Jesmo li sami?
|
Dve stranice članka "Jesmo li
sami" |
Čak i kada bismo izdvojili jednu posebnu zvezdu za
koju bismo bili sigurni da se na njoj nalazi život sličan zemaljskom,
sâmo vreme bi nam onemogućilo da uspostavimo kontakt.
Zamislimo da pripadnik neke mravlje kolonije, koja jedina nastanjuje
izvesno pusto ostrvo gde ljudska noga nikada nije kročila, postavi sebi
pitanje slično onome što predstavlja središ nju tačku našeg zanimanja:
da li, naime, u kosmosu (čiji je u ovom slučaju ekvivalenat Zemlja)
postoje još neka bića, makar i vrste koja nije njegova? Ukoliko bi se,
kao naš pozitivista, ograničio na gole činjenice, morao bi da dođe do
odričnog odgovora. Činjeničkih dokaza o drugima nema – dakle, oni ne
postoje.
Ako bi, međutim, isti mrav došao u priliku da se na neki volšeban
način prebaci do susednog kopna, lako bi se uverio u potpuni krah svog
prvobitnog zaključka: u njegovom „kosmosu“ ne samo što postoji mnoštvo
drugih mravljih kolonija, nego se tu nalaze i bezbrojna drugačija
stvorenja, među kojima i takva koja su nesravnjivo inteligentnija i
složenija od njega. Imajući ovo u vidu, sasvim je osnovano zapitati se
da li bi dotič ni mrav pogrešio da se, bez obzira na to što mu činjenice
nisu davale nikakvo pokriće u tom smislu, ipak upustio u razmatranje
načelnih mogućnosti postojanja drugih još dok se nalazio u skučenim
okvirima svog pustog ostrva. Za potrebe našeg ispitivanja važno je
uvideti da ovakvo razmišljanje nipoš to ne bi protivuslovilo
činjenicama, budući da bi se nastavljalo tamo gde prestaje njihov
ograničen doseg.
Sa druge, pak, strane, od ništa je manjeg značaja razabrati da se
čistom spekulacijom ne može doći ni do pouzdanog dokaza o postojanju
drugih. Načelno govoreći, mravlja kolonija iz našeg poređenja uistinu je
mogla da predstavlja jedini živi sistem koji je opstao posle neke
globalne kataklizme. U tom slučaju, ne samo susedno kopno nego i ceo
svet (odnosno, „kosmos“) bio bi pust, tako da bi eventualan optimistički
zaključ ak našeg mrava u pogledu postojanja drugih, donet isključ ivo na
osnovu razmišljanja, morao da padne u vodu.
Autor: Dr Zoran Živković
jedan je od najistaknutijih naših proznih pisaca,
esejista, književnih kritičara i izdavača. Tokom poslednje
decenije prevođen je na desetak svetskih jezika, dobitnik je
Lavkraftove nagrade,
najuglednijeg svetskog priznanja za fantastičnu književnost.
Autor je pionirske Enciklopedije naučne fantastike, jedine
takve vrste na
balkanskim prostorima. |
|