Izvod iz članka: GOVOR NEBA - Mit o
Atlantidi
|
Priča,
otprilike, ide ovako. Nekad davno, pre nekih 9.000. godina, kod
„raspodele dobara“, Atina i Hefest dobijajuAtinu, a Posejdon (odnosno
njegov egipatski ekvivalent) veliko ostrvo Atlantidu. Gde je Atina
znamo, a što se tiče Atlantide, nije jasno da li je bila locirana u
Atlantskom okeanu, ili u Mediteranskom moru. Indikativno je da Atina
milenijum kasnije dobija grad Sais, takođe. Prema tradiciji Hronos je po
zbacivanju sa „božanskog prestola“ bio bačen na ostrvo Kanopus, gde i
danas spava (tj. gde vreme ne teče). Pol ekliptike i jeste „bezvremenski“,
on nije podložan pomeranju, suprotno od ekvatorijalnog pola (koji
trasira „doba“ - Zlatno, Srebrno, Bakarno i Gvozdeno), tako da je bog
vremena bio smešten „na pravo mesto“. Na Atlantidi Posejdon (on u grčkoj
mitologiji igra ulogu Demijurga, koji pored ostalih zaduženja proizvodi
zemljotrese i plimske talase – cunamije) gradi ostrvo u ostrvu, gde vodi
ljubav sa smrtnim ženama. Posejdonovi naslednici, međutim, postaju sve
korumpiraniji, zaboravljajuć i božije zakone (uporediti sa biblijskom
mitologijom iz Knjige o sudijama, na pr.), tako da bog odlučuje da ih
kazni.U međuvremenu Atinjani, vođeni istim plemenitim namerama (uz nešto
imperijalnih osećanja prema „Divljem Zapadu“), pobeđujuAtlantidske snage
koje su krenule na Istok u osvajačke svrhe, i zauzimaju Ostrvo da bi
kaznili grešne Atlantiđane. (Ostrvo u ostrvu, koje je Posejdon ogradio
koncentričnim krugovima vode i zemlje, neodoljivo posteća na ranije
pomenuto ostrvo File na Nilu). Platon dalje elaborira topografiju i
istoriju Atlantide, koja se može prevesti u tadašnje prilike u Heladi,
ali se mi ovde ne možemo na tome zadržavati. Pomenimo samo da je
centralno ostrvo koncipirano u obliku školjke, koja je amblem Posejdonov.
Nije slučajno ni to što je trubu-školjku izumeo Jarac, asociran zimskoj
kratkodnevici, i koji je duvanjem u trubu označio kraj Deukalionovog
potopa (kataklizme). Najzad, razljućeni Zevs šalje (ili odobrava) potop,
koji odnosi kako grešne Atlantiđane, tako i same Atinjane na njoj. Tako
je nestala Atlantida.
Autor: Prof. dr Petar Grujić
je naučni savetnik u Institutu za fiziku, Zemun;
redovni profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu. Doktorirao
je 1972. na University College, London. Glavne oblasti
delatnosti: teorijska fizika, istorija i epistemologija
prirodnih nauka. Član je više domaćih i evropskih
profesionalnih udruženja: Društva fizičara Srbije, Srpskog
filozofskog društva, Britanskog društva fizičara (Fellow of
the Institute of Phyics), European Physical Society,
Euroscience. |
|