Sadržaj AM

Izvod iz članka:

REFORMA JULIJANSKOG KALENDARA
Maksim Trpković (1864-1924)

U

časopisu „Revue generale des sciences“ od 28. februara 1901. godine Ces Tondini de Quarenghi piše pohvalnu kritiku o Trpkovićevom projektu: „S pogledom na cilj koji se ima postić i, ovaj projekat izgleda mi vrhunac oštroumlja, snažan izraz moći nauke, jedno pravo remek delo“.

Biografski podaci o Maksimu Trpkoviću su malo poznati. Rođen je 15. novembra (navodi se 1864. kao godina rođenja, osim u Izveštaju Dragutina Plajela „Dvadesetpetogodišnjica Beogradske realke“ iz 1890, gde se navodi godina 1865.), a potič e iz Orlanaca kod Kičeva.UBeograd je došao, već, kao odrastao dečko sa svojim ocem, pekarom, odmah posle srpsko-turskih ratova završio je realku, a zatim i filozofski fakultet (prirodno- matematički odsek) na Velikoj školi (posebno ga zanimala astronomija). Bio je profesor matematike, fizike, kosmografije i minerologije u Beogradskoj realki, I, II i IV beogradskoj gimnaziji (jednu godinu je predavao i u Pirotskoj, a kraće vreme i u Skopskoj gimnaziji). Profesorski ispit je položio iz grupe „Fizika i mehanika sa kosmografijom“ sa temom „Odredba daljine nebeskih tela“. Trpković se ozbiljno bavio pitanjima vezanim za reformu kalendara i na toj temi objavio više radova u periodu 1900-1921. godine (videti spisak njegovih radova na kraju ovog članka). Njegovo delo „Pravoslavna pashalija i proveravanje datuma“ je nagrađeno iz fonda „Dr Lubomira Radivojevića“ i trebalo je da se štampa u 14. knjizi kao akademijino izdanje iz sredstava za 1914. godinu, međutim u toku Prvog svetskog rata, rukopis je nestao zajedno sa drugim rukopisima u štampariji, a nađen je samo jedan odštampani primerak od osam tabaka u Srpskoj Kraljevskoj Akademiji (SKA). Prenumeracija izdanja iz zadužbineRadivojevića koja je izvršena 1936. godine u SANUi to, tako što je kao prva knjiga ubačeno delo koje nije iz ovog fonda, a izbačena pomenuta knjiga 14, nije bila opravdana, pa je kasnije ponovo vraćena ranija numeracija.

Njegovi savremenici sa simpatijama govore o njemu. Evo kako ga opisuje Luka Lazarević („Mali pomenik“, 1935): „Profesori su ga slabo poznavali, jer povučen i skroman retko je davao glasa o sebi. Učenici su ga mnogo voleli, bio je među njima kao stariji brat među mlađima. Dobar matematičar, Trpković se ozbiljno bavio rešavanjem matematičkih problema. Pitanje reforme kalendara raspravljao je s naučnog gledišta. Članci njegovi o tom, objavljivani u Glasu srpske crkve privukli su pažnju naučnika. S njim su stupali u vezu, preko pisama, profesori sa stranih univerziteta i neki astronomi. Svi su mu priznavali pravilnost pogleda i slagali su s njegovim mišljenjem o izvođenju kalendarske reforme.

Skromni Maksa Trpković ne pravi sebi reklamu: ne razmeće se rezultatima do kojih je došao ozbiljnim radom svojim; ne hvali se komplimentima koje je dobivao od ljudi svetskoga glasa u matematičkoj struci.

Dobričina za priču, Maksa je u kolegiji svoje škole bio mio drug. Izvan te kolegije malo je poznanika imao. Iz škole kući; od kuće u školu. Za svoje učenike činio je i više nego što treba.“