Sonda teška 370 kg udari}e 4. jula u samo srce
komete Tempel 1 i uz oslobađanje ogromne količine energije napraviti
krater dubok 25 m i širok oko 100 m.
Komete su vremenske kapsule koje kriju detalje o
formaciji i evoluciji Sunčevog sistema. Sastavljene od vodenog leda,
gasa i prašine one predstavljaju najprimitivnija nebeska tela
nastala na obodima Sunčevog sistema pre 4,5 milijarde godina. Deep
Impact (Duboki udar) će nam po prvi put omogu}iti da vidimo šta se
nalazi ispod tamnim ledom prekrivene površine i razotkriti tajne
koje su sakrivene duboko u unutrašnjosti komete.
Planiranje i razvijanje misije započeto je novembra
1999. i trajalo je sve do maja 2001. godine. Deep Impact projekat je
potekao iz velikog NASA Discovery Mission programa koji naučnicima
pruža mogućnost da na originalne načine i uz minimalne troškove dođu
do velikih naučnih otkrića.
Ideja da se Deep Impact uputi ka kometi Tempel 1 iz
Spejs šatla brzo je odbačena zbog previsoke cene vožnje šatlom.
Najekonomičnija varijanta bila je korišćenje rakete Boeing Delta II
koja je uspešno put svojih odredišta već poslala letelice Deep Space
1, NEAR, Mars Climate Orbiter, Mars Polar Lander, STARDUST i druge.
Konačno, 12. januara 2005. godine iz Svemirskog centra Kenedi
lansiran je i Deep Impact.Venera, Mars i Jupiter će odahnuti, ovoga
puta gravitaciona pomoć planeta je izostala jer putanja Deep Impact
letelice direktno vodi ka kometi Tempel 1.
Zapravo, Deep Impact se sastoji od dva zasebna dela:
glavne letelice i impaktora koji je zakačen za matični brod sa donje
strane. Impaktor će se 24 časa pre udara odvojiti i svom svojom
snagom survati ka nukleusu komete. Taj dan, 4. juli 2005. ući će u
istoriju, ami ćemo imati po prvi put otvoren pogled ka unutrašnjosti
komete. Sa masom od 370 kilograma impaktor pravi krater veličine od
kuće do fudbalskog terena u zavisnosti od poroznosti, gustine i
ostalih osobina komete.
Glavna letelica će svojim moćnim kamerama i
spektrometrom snimati kometu pre, za vreme i posle sudara. Veliki
teleskopi na Zemlji i u orbiti u tom trenutku takođe vrše
posmatranja novonastalog kratera i izbačenog materijala. Čak i
astronomi amateri sa skromnijim teleskopima moći će da vide bljesak
svetlosti sa komete ukoliko te noći Tempel 1 bude na njihovom nebu.
Autor: Srđan Penjivrag,
sekretar Astronomskog društva "Milutin Milanković" iz
Zrenjanina. Posebno se interesuje za astronautiku, drži
naučno-popularna predavanja iz astronomije i srodnih nauka.
|
