Sadržaj AM

Bilo je potrebno više hiljada godina rada i snova da se napravi ova fotografija. U nju su utkana saznanja drevnih
kineskih astronoma, haldejskih osmatrača i grčkih filozofa, zatim prvih modrnih naučnika u 17. veku, sve do
danšnjih istraživačkih timova, instituta i velikih opservatorija.

Na slici je Eugene A. Cernan komandir Apola 17. Bila je ovo ujedno i poslednja poseta čoveka Mesecu.

Foto: NASA

Izvod iz članka

ASTROLOGIJA
KAO FILOZOFIJA LENJOSTI

Neke bolesti su na planu duha isto ono što je grip za telo – akutne u svim godišnjim dobima. Teško je u današnjoj Srbiji otvoriti novine, uključiti radio ili televiziju, da nas odatle ne zaskoči nekakav vidovnjak ili astrolog. Sve vrste čitanja iz dlana, šolje kafe, pasulja, pravljenje natalnih i astralnih karti, proricanja, „javljanja“, regresije u prošle živote, kristalne terapije, astronumerologije, te slične uglavnom astrološke „discipline“ su svakodnevni deo naše medijske i duhovne sfere na početku XXI veka. Čak i naizgled ozbiljne novine objavljuju horoskope (često međusobno sasvim kontradiktorne!), bilo iz istinskog entuzijazma za sve što je okultno, bilo iz cinične propagandne procene da će im to podići tiraž. Naličje ovog potonjeg jeste svest da kod nas nema kritične mase racionalnog i naučno obrazovanog stanovništva koja bi se tome mogla suprotstaviti, te bi taj deo publike mediji mogli izgubiti. Pošto takvog dela publike nema, mediji nemaju šta da izgube, a mogu pridobiti neki procenat sujeverne i slabo obrazovane publike. Opor ukus spontanog mešanja astronomije i astrologije, makar bio i potpuno lišen zle namere, poznat je svakom ko se naukom bavi, i svedoči o dubokoj i trajnoj nepismenosti naše sredine. Da stvar bude još bizarnija, u knjižarama su knjige iz astronomskih nauka (ono malo što ih ima na našem jeziku i daleko veći repertoar stranih koje su se nakon 2000. godine lagano počele pojavljivati i na našim štandovima) često izmešane sa i utopljene u moru astrološke literature. Potpisniku ovih redova se to da ga zaposleni u knjižari ni ne trepnuvši upute na policu sa astrologijom desilo u ništa manje nego nedavno otvorenoj i prilično pompeznoj i bleštavoj knjižari „Akademija“ u zgradi SANU u Knez-Mihajlovoj ulici u Beogradu. Možda je ta tragikomična koincidencija zapravo pravi barometar intelektualnog nivoa današnjeg srpskog trenutka. Ipak je doskorašnji predsednik naše (formalno govoreći) akademije nauka svojevremeno javno izjavio kako se ne može očekivati od naših akademika da se bave (doslovce) „šta ja znam, recimo, istraživanjem svemira“. Time je pokazao kako je sasvim blaženo nesvestan ozbiljne, za balkanske uslove dugotrajne i plodotvorne (prema zvaničnim podacima i evaluacijama Ministarstva za nauku u oba prethodna sastava, koji su slobodno dostupni javnosti i ne predstavljaju nikakvu državnu tajnu) astronomske istraživačke tradicije u Srbiji. Za znak u horoskopu ga novinari, valjda na našu sreću, nisu pitali; ne bi bilo suviše cinično pretpostaviti da bi o tome mnogo koji akademik znao više nego o istinskom istraživanju svemira.