|
O FOTOGRAFIJI ZVEZDANOG NEBA
*** Izvod iz članka
Do pre petnaestak godina se smatralo da refraktori, po nameni,
pripadaju objektima Sunčevog sistema i dvojnim zvezdama. Sa razlogom,
jer uobičajeni odnos f/D od 10 do 15 je omogućavao velika uvećanja, a
samim tim i i usko vidno polje što su osnovne karakteristike kod
planetarne fotografije.Većina teleskopa su bili ahromati tipa Fraunhofer,
ali zahvaljujući većoj žižnoj daljini hromatska aberacija je bila
svedena na podnošljiv nivo. I tako, nešto više od sto godina se
praktično ništa posebno nije događalo sa refraktorima, naravno
komercijalnim. Prevlast katadioptičkih instrumenata na području
fotografije zvezdanog neba time je bila osigurana.
Početkom osamdesetih godina prošlog veka , Al Nagler (poznat i po
optičkim šemama veoma kvalitetnih okulara) projektovao je za Tele Vue
kvadriplet, objektiv koji se sastojao od dva para sočiva na međusobnom
rastojanju 1/3 žižne daljine računajuć i od prednjeg dubleta. Bila je to
pomalo neuobičajena kombinacija za to vreme što se tiče amaterskih
refraktora, a koja se danas uveliko koristi kod kvalitetnih APO sistema
jer korekcija optike prema Ronchi i Foucault–u je reda 1/6 lamda što u
odnosu na klasične ahromate sa 1/3 lamda dovoljno govori. Nedugo zatim,
na tržištu amaterskih teleskopa pojavljuju se tzv. “lovci na komete”,
kratkofokusni refraktori (manje – više uspeš ni ahromati), obično
stomilimetarski objektivi sa fokusom od 500 milimetara. Veliko vidno
polje je zainteresovalo amatere koji su se bavili fotografijom zvezdanog
neba, ali nedovoljno korigovana optika je bila glavna prepreka široj
upotrebi na tom polju.
Unarednom broju časopisa biće govora o optičkim
filterima,
filmovima, fotoaparatima i priboru i prikazane (najzad)
fotografije zvezdanog neba. Pored
fotografija samog autora biće objavljene najbolje
fotografije litalaca “Astronomije” a nagrade su , naravno u
“optilkom” obliku. Fotografije na analognom ili
digitalnom zapisu, sa svim potrebnim podacima, pošaljite na
adresu:
Astronomija,
Vladike Ćirića 31
21000 Novi Sad
Odnosno na
foto@astronomija.co.yu
NAPOMENA:
Ne traži se fotografija u rangu snimaka "Habla":o), već
prava amaterska fotografija, koja zadovoljava pre svega
estetkse kriterijume. |
Pravi bum kvalitetnijih kratkofokusnih refraktora vremenski se
poklapa sa Hale-Bopp kometom, kada firme sa Dalekog istoka koriste
novonastalu šansu izbacujući na tržište “brze” refraktore sa objektivima
do 150mmprečnika i bukvalno osvajaju (pod raznim zvučnim imenima) Evropu
i Severnu Ameriku. Korekcija optike, posebno hromatske aberacije je bila
srazmerna niskoj ceni ovih instrumenata. Bez obzira na to, njihova
masovnija pojava je doprinela ne samo popularnosti takvog tipa teleskopa
već i počela da postavlja standarde, omogućujući time da on dobije svoje
pravo mesto u astronomskoj fotografiji zvezdanog neba.
Autor: Slavko Stojanov,
Iskusni astrofotograf. Svoje fotografije objavljuje u
domaćim i stranim časopisima |
|
