Sadržaj AM

Godine 1905. u časopisu Annalen der Physik pojavila su se četiri kratka članka 26-togodišnjeg službenika švajcarskog patentnog zavoda Alberta Ajnštajna. Jedan od tih članka sadržao je temelje specijalne teorije relativnosti, a drugi čuvenu formulu E=mc2. Sto godina kasnije UN su proglasile Međunarodnu godinu fizike. U ovom broju Astronomija sa više odabranih članaka obeležava godinu fizike.

Naslovnu stranu dizajnirao je slikar Mića Uzelac miuzelac@eunet.yu
www.artuzelac.com 

U članku se govori o traganju za novim kometama. Onaj ko pronađe novu kometu ulazi u klub velikana.

Šta vam je potrebno da se upustite u lov na repatice? Kako i gde da ih tražite?

Kratak izvod iz članka:

PROSEK POSMATRAČKIH SATI potrebnih za otkrivanje nove komete je: (slovima) šest stotina sati. Možda je tu trebalo staviti uskličnik, ali i bez njega taj podatak deluje prilično bufonski. Malo aritmetike. Otprilike se mesečno posmatra 6 do 8 noći po 4 sata. To je 28 sati puta 12 meseci jednako 336 sati godišnje. Prva pomisao je da su potrebne dve godine predanog rada. Pod uslovom da se samo jedan amater na svetu bavi otkrivanjem novih kometa. Ikeji je trebalo 340 sati, a Maholcu 1.700 sati za otkrića kometa koje nose njihova imena! Hiakutakeu je trebalo 400 sati za otkriće njegove komete 1995 godine. Opet, neko ima sreću: Sepanski je jedne noći snimao M101 i na snimku je primetio jednu magličastu tačku. Naravoučenije: svaku astronomsku fotografiju treba dobro analizirati. Da ne bi bilo lažne uzbune zbog eventualnih grešaka samog negativa ili refleksa od obližnjih sjajnijih zvezda i planeta snimak treba uporediti sa istim područjem na zvezdanoj karti. I po mogućstvu odmah sledeće noći napraviti još nekoliko snimaka u razmaku od dvadesetak minuta.