U POTRAZI ZA VANZEMALJCIMA (3)
Da li smo sami u svemiru?Prof. dr Vladimir Ajdačić, najveći
popularizator nauke na prostorima nekadašnje YU, na sebi svojstven
način, objašnjava probleme u potrazi za vanzemaljskim civilizacijama.
Ovde možete pročitati izvod iz trećeg nastavka članka koji objavljujemo
u Astronomiji.
Letelica „Pionir-10”, koja je napustila Sunčev sistem, kreće se
međuzvezdanim prostorom brzinom od 50.000 km/čas. Pretpostavimo da se
kosmički brod sa ljudskom posadom uputi ka najbližoj zvezdi Alfa
Kentauri i da se pritom putuje četiri puta većom brzinom od
“Pionira-10”, tj. da prevaljuje 200.000 km/čas. Njemu bi trebalo oko
23.200 godina da od Zemlje stigne do pomenute zvezde!
Ma koje inteligentno biće na visokom stepenu razvoja relativno brzo bi
rastumačilo šta se krije iza sledećeg niza radio-impulsa: . ./ . . ../.
. . .../. . . . ..../, kao i: . . ../.. . .../... . ..../.... . ...../
itd. Prvi niz signala ono bi svojom matematičkom notacijom predstavilo
kao: 1=1/1+1=2/1+1+1=3/1+1+1+1=4/, a drugi niz poruka kao:
1+1=2/2+1=3/3+1=4/4+1=5 itd. Prelaskom na upotrebu brojeva, naročito
prostih brojeva (1,2,3,5,7,11,13,... tj. brojeva koji su deljivi bez
ostatka samo sami sobom), vremenom bi se uspostavio izvestan kod koji bi
razumele obe strane. Međutim, mnogo godina bi prošlo dok bi se formirao
zajednički „jezik“ kojim bi se mogli prenositi bogatiji sadržaji, čak i
vizeulne predstave ili one na principu Brajeve tehnike opipa.
Pre nego što „kosmičkom druženju“ pridamo veći značaj, razmislimo malo o
položaju čoveka na sopstvenoj planeti. Iako je ideja o kosmičkom
bratstvu jako stara, ona je počela da se približava nekoj vrlo, vrlo
maloj realnosti tek tokom poslednjih 60 godina.
|
