Da se elektronska industrija razvija izuzet no brzim tempom,
nisu dokaz samo vrtoglave promene na polju industrije računara, TV,
audio i video opreme, već i to da ovaj tekst nastaje samo nekoliko
meseci nakon članka u prvom broju naše »Astronomije«. |
|
Naime, sve je više ljudi koji poseduju digitalne fotoaparate i hteli
bi da ih oprobaju i kao astrokamere. Verovatno su prvi pokušaji nastali
sa pojavom prvih digitalaca, ako ništa drugo, a ono barem za snimanje
sjajnijih objekata na nebu. Nisu od skora na meti digitalaca ni zvezde
ni objekti dubokog neba, o čemu će ovde i biti reči.
Sve više proizvođača u svoje aparate ubacuju mogućnost redukcije
elektronske buke nastale pri dužim ekspozicijama. Kod jeftinijih modela
digitalnih aparata te ekspozicije se obično kreću od nekoliko do
petnaestak sekundi, dok kod nekih modela koji koštaju oko
1.000, ekspozicije idu i do 10 minuta (npr. Nikonov Coolpix 5400).
Kod nekih od njih se primenjuje u prvom članku pomenuta softverska
redukcija buke snimanjem i oduzimanjem takozvanog »dark frejma« u samom
aparatu, mada izvestan broj astrofotografa vole da to sami urade.
(Izvod iz šestog broja ASTRONOMIJE) |