Venera i Zemlja su iz presolarne magline izronile
gotove identičnog sastava i veličine.
Ipak, evoluirale su u dve sasvim različite planete. |
|
Odličan prikaz druge planete od Sunca.
Na Veneri je uočeno više od 1000
vulkanskih kupa čiji prečnici
premašuju 20 km, a skoro milion sa prečnicima
od preko 1 km. Njih prate karakteristični
oblici reljefa vulkanskog porekla, kao
što su tokovi lave. Javljaju se još
korone – kružne strukture koje liče
na kratere i arahnoidi – formacije koje podsećaju
na paučinu.
Na radio-lokacionoj mapi Venere planinske oblasti slične
su kontinentima na Zemlji. Depresije koje bi bile
analogne okeanskim basenima na našoj planeti,
ovde zauzimaju samo 1/6 površine,
prema 2/3 na Zemlji. Dva, uslovno rečeno,
kontinenta Venere su Zemlja
Afrodite i Zemlja Ištar,
koji su imena dobili po grčkom imenu boginje
Venere i po imenu kojim su Veneru zvali u drevnom
Vavilonu. Inače, sva obličja
na Veneri, uz nekoliko izuzetaka, imenovana su po
poznatim ženama iz svih svetskih
kultura. Zemlja Afrodite se po površini može
uporediti sa SAD, a Zemlja Ištar
sa Australijom.
Zemlja Ištar leži na
velikoj visini i po svemu sudeći je relativno
glatka imoguće je da je pokrivena ohla|enom
lavom. U blizini Zemlje Ištar nalaze se planine
Maksvela, masiv koji se nad srednjim nivoom uzdiže
čitavih 11 km te je mnogo veći
od Mont Everesta na Zemlji. Zapadno od Maksvela leži
prilično tamna (pa prema tome i glatka) oblast
kruškolikog oblika koja je nazvana Laksmi plato.
Mada se nalazi na visini od 2.500 do 3.000 m ovo je najglatkija površina
na planeti.
Drugi veliki kontinent je Zemlja Afrodite čiju
severoistočnu i severozapadnu granicu obeležavaju
planinske oblasti koje se izdižu i do
8.000 m iznad srednjeg nivoa.
Tu se nalaze i dve doline koje podsećaju na
Vales Marineris na Marsu. Dve druge svetle oblasti
nazvane su Alfa i Beta. Na jugu Oblasti Alfa nalazi se prstenasti
objekat koji je dobio ime Eve i verovatno predstavlja stari
udarni krater prečnika oko 200 km. Predloženo
je da svetla tačka u centru kratera označi
nulti meridijan na Veneri.
(Izvod iz šestog broja ASTRONOMIJE) |