(Izvod iz članka Kasini-Hajgens)
|
Umetnički prikaz odvajanja
sonde Hajgens od letelice Kasini (Ilustracija: NASA/JPL) |
Zakačen za matični brod tokom višegodišnjeg putovanja evropska
Hajgens sonda, teška 319 kg, će se otisnuti na epsko istraživanje Titana
25. decembra 2004. godine. Dvadeset i jedan dan kasnije (14. januara
2005.), tačno u 10 časova po našem vremenu, Hajgens počinje spuštanje
kroz opasnu i ne dovoljno istraženu atmosferu ovog satelita.
Ako sve bude išlo po planu Hajgens će se od Kasinija udaljavati
brzinom od 30 cm u sekundi i okretati sedam puta u minuti da bi postigao
stabilnost potrebnu za spuštanje na površinu Titana. Narednih 21 dan
sonda će prespavati.
Titanova azotna atmosfera prostire se deset puta više u svemir od
Zemljine. Gornji slojevi dostižu čak 600 kilometara! Prve čestice u
atmosferi aktiviraće alarm i razbuditi uspavane instrumente na Hajgensu.
Ukupno šest instrumenata nalazi se pažljivo spakovano unutar zaštitnog
omotača.
Dopler eksperiment će koristiti ultra-stabilan
oscilator da bi poboljšao komunikaciju sa Kasinijem stvarajući stabilan
noseći signal. Osobine atmosfere i brzina vetra će se meriti ovim
eksperimentom.
Instrument za
merenje strukture
atmosfere koristi senzore koji će odrediti
fizička i električna svojstva Titanove atmosfere. Precizni podaci o
temperaturi biće određeni ovim instrumentom. U slučaju sletanja na tečnu
površinu kretanje sonde uzrokovano talasima biće detektovani.
Kamera za
spuštanje i
spektralni radiometar
će slikati i vršiti spektralne analize tokom prodiranja Hajgensa kroz
atmosferu. U drugoj fazi spuštanja usled laganog rotiranja sonde biće
napravljen mozaik područija na koje će, nadamo se, uspešno Hajgens
sleteti. Ukoliko se to desi na čvrstoj podlozi lampa će se upaliti i
osvetleti okolno područije da bi ovaj instrument mogao da napravi
nekoliko horizontalnih slika.
Gas hromatograf
maseni spektrometar ispitivaće hemijski sastav atmosfere a u slučaju
uspešnog sletanja ovaj instrument odrediće i sastav površine.
Aerosol kolektor
služiće za ispitivanje složenih organskih jedinjenja. Instrument od
kojeg se dosta očekuje.
Paket instrumenata
za ispitivanje površine sadrži veliki broj senzora sa ciljem da se
odrede osobine površine Titana. Ukoliko je površina tečna instrument će
odrediti dubinu okeana, strukturu dna, temperaturu i mnoge druge
osobine.
Spuštanje
|
Umetnički prikaz ulaska sonde
Hajgens u atmosferu Titana (NASA/JPL) |
Pet baterija održavaju Hajgensa u životu 153 minuta od kojih će dva
sata provesti probijajući se kroz atmosferu i 30 minuta na površini
Titana. Komunikacija sa Kasinijem, koji će biti iznad horizonta na
udaljenosti od 60 000 kilometara, ostvariće se već u ranoj fazi
spuštanja. Brzina kojom će Hajgens slati podatke do orbitera je samo 8
kilobita u sekundi, sedam puta sporije od kućnih kompjuterskih modema.
Petnaest minuta po ulasku u atmosferu zaštitni štit će biti odbačen i
mali (8.3 metara) parobran će se otvoriti. U ovom trenutku sonda je
smanjila brzinu sa čak 21600 km/h na 1440 km/h. Par minuta kasnije
kamera i ostali instrumenti počinju sa radom.
"Bićemo u mogućnosti da vidimo veoma dobru i lepu panoramu okolnog
područija. Slike će se snimati skoro sve do sletanja kada će kamera
promeniti režim rada da bi uzela spektar koji će nam reći od kakvog je
materijala sazdana površina. U zavisnosti od toga da li će se sonda
spustiti na čvrsto tlo ili u okean ugljovodonika imaćemo i mogućnost da
vidimo oblake tik iznad horizonta", kaže Džonatan Lunine član Kasini
naučnog tima.
Titan će poprilično izmoriti malu sondu koja prilikom spuštanja mora
da izdrži temperaturu od 12 000 stepena C (duplo toplije nego na
površini Sunca), silu kod kočenja od 16g i temperaturu na površini od
-200 stepeni C.
Po prestanku komunikacije sa Hajgensom orbiter Kasini će svoju antenu
okrenuti ka Zemlji i nestrpljivim stanovnicima te planete preneti
podatke koje je dobio iz atmosfere i sa površine Titana. Među njima će
se naći više od 1000 slika koje je sonda snimila i podaci koji mogu da
nam objasne šta se to dešavalo na Zemlji pre više od 4 milijarde godina.
Srđan Penjivrag
|