am@astronomija.co.yu

 

Sadržaj Astronomije 8
O Astronomiji
Vesti
 

 

 

Sadržaj AM

 

 

 ASTRONOMIJA
Veća fotografija 95 k
broj 8
U Astronomiji broj 8 dobijate
na poklon poster dimenzija 21x60 cm
Astronomija broj 8  - HAJGENS SONDA

(
Izvod iz članka Kasini-Hajgens)
Umetnički prikaz odvajanja sonde Hajgens od letelice Kasini (Ilustracija: NASA/JPL)

Zakačen za matični brod tokom višegodišnjeg putovanja evropska Hajgens sonda, teška 319 kg, će se otisnuti na epsko istraživanje Titana 25. decembra 2004. godine. Dvadeset i jedan dan kasnije (14. januara 2005.), tačno u 10 časova po našem vremenu, Hajgens počinje spuštanje kroz opasnu i ne dovoljno istraženu atmosferu ovog satelita.

Ako sve bude išlo po planu Hajgens će se od Kasinija udaljavati brzinom od 30 cm u sekundi i okretati sedam puta u minuti da bi postigao stabilnost potrebnu za spuštanje na površinu Titana. Narednih 21 dan sonda će prespavati.

Titanova azotna atmosfera prostire se deset puta više u svemir od Zemljine. Gornji slojevi dostižu čak 600 kilometara! Prve čestice u atmosferi aktiviraće alarm i razbuditi uspavane instrumente na Hajgensu. Ukupno šest instrumenata nalazi se pažljivo spakovano unutar zaštitnog omotača.

Dopler eksperiment će koristiti ultra-stabilan oscilator da bi poboljšao komunikaciju sa Kasinijem stvarajući stabilan noseći signal. Osobine atmosfere i brzina vetra će se meriti ovim eksperimentom.

Instrument za merenje strukture atmosfere koristi senzore koji će odrediti fizička i električna svojstva Titanove atmosfere. Precizni podaci o temperaturi biće određeni ovim instrumentom. U slučaju sletanja na tečnu površinu kretanje sonde uzrokovano talasima biće detektovani.

Kamera za spuštanje i spektralni radiometar će slikati i vršiti spektralne analize tokom prodiranja Hajgensa kroz atmosferu. U drugoj fazi spuštanja usled laganog rotiranja sonde biće napravljen mozaik područija na koje će, nadamo se, uspešno Hajgens sleteti. Ukoliko se to desi na čvrstoj podlozi lampa će se upaliti i osvetleti okolno područije da bi ovaj instrument mogao da napravi nekoliko horizontalnih slika.

Gas hromatograf maseni spektrometar ispitivaće hemijski sastav atmosfere a u slučaju uspešnog sletanja ovaj instrument odrediće i sastav površine.

Aerosol kolektor služiće za ispitivanje složenih organskih jedinjenja. Instrument od kojeg se dosta očekuje.

Paket instrumenata za ispitivanje površine sadrži veliki broj senzora sa ciljem da se odrede osobine površine Titana. Ukoliko je površina tečna instrument će odrediti dubinu okeana, strukturu dna, temperaturu i mnoge druge osobine.

Spuštanje

Umetnički prikaz ulaska sonde Hajgens u atmosferu Titana (NASA/JPL)

Pet baterija održavaju Hajgensa u životu 153 minuta od kojih će dva sata provesti probijajući se kroz atmosferu i 30 minuta na površini Titana. Komunikacija sa Kasinijem, koji će biti iznad horizonta na udaljenosti od 60 000 kilometara, ostvariće se već u ranoj fazi spuštanja. Brzina kojom će Hajgens slati podatke do orbitera je samo 8 kilobita u sekundi, sedam puta sporije od kućnih kompjuterskih modema.

Petnaest minuta po ulasku u atmosferu zaštitni štit će biti odbačen i mali (8.3 metara) parobran će se otvoriti. U ovom trenutku sonda je smanjila brzinu sa čak 21600 km/h na 1440 km/h. Par minuta kasnije kamera i ostali instrumenti počinju sa radom.

"Bićemo u mogućnosti da vidimo veoma dobru i lepu panoramu okolnog područija. Slike će se snimati skoro sve do sletanja kada će kamera promeniti režim rada da bi uzela spektar koji će nam reći od kakvog je materijala sazdana površina. U zavisnosti od toga da li će se sonda spustiti na čvrsto tlo ili u okean ugljovodonika imaćemo i mogućnost da vidimo oblake tik iznad horizonta", kaže Džonatan Lunine član Kasini naučnog tima.

Titan će poprilično izmoriti malu sondu koja prilikom spuštanja mora da izdrži temperaturu od 12 000 stepena C (duplo toplije nego na površini Sunca), silu kod kočenja od 16g i temperaturu na površini od -200 stepeni C.

Po prestanku komunikacije sa Hajgensom orbiter Kasini će svoju antenu okrenuti ka Zemlji i nestrpljivim stanovnicima te planete preneti podatke koje je dobio iz atmosfere i sa površine Titana. Među njima će se naći više od 1000 slika koje je sonda snimila i podaci koji mogu da nam objasne šta se to dešavalo na Zemlji pre više od 4 milijarde godina.

Srđan Penjivrag
 

 
Možete nam pisati i na email adresu   astronomija@astronomija.co.yu ili direktno iz AM!
Pišite nam
Upišite vašu e.mail adresu
Predmet:
   

(oktobar 2004.)

vrh