|
Izdvajamo nekoliko (od 30) pitanja koja su
postavljena dr Milanu Ćirkoviću i navodimo dva njegova odgovra:
• Od kog dela sekunde kosmolozi poznaju
svemir?
• Teorija Velikog Praska je danas standardna
teorija nastanka svemira, ali ona se suočava sa nekim problemima koje
(još) nije u stanju da objasni. Koji su to problemi?
• Da li je brzina svetlosti oduvek bila tih
300 hiljada km u sekundi?
• Koliko je kosmos determinisan od samog
početka? Da li su zakoni prirode određeni u prvom momentu BB? Šta je sa
matematikom? Da li bi ona u nekom drugom svemiru bila drukčija, recimo
da je 2+1=8?
• Kažite nešto o drugim teorijama nastanka
kosmosa.
Pored klasičnog teističkog pogleda na metafizič ko pitanje porekla
svega postojećeg (koje najozbiljniji me|u teolozima i filozofima
religije sami odbacuju kao vulgarni kreacionizam i umesto toga se bave
filozofskim i teološ kim aspektima samog Velikog praska), standardni
kosmološ ki model gotovo da nema ozbiljnije alternative danas. Ono što
se ponekad protura kao alternativa, zapravo je najčešće neko uopštenje
pri kome formalizam standardnog modela ostaje isti, samo se na neki
način eksterno ograničava u primenljivosti. To je slučaj, npr. sa raznim
teorijama sa ekstra prostornim
dimenzijama. One mogu biti pompezno najavljene kao next big thing, ali
kad pogledate kako moraju izgledati doga|aji u 3+1 D potprostoru tog
velikog „superprostora“ dobijete standardni model Velikog praska.
Klasična teorijaVečnog stanja iz 1940-tih, 50-tih i prve polovine 60-tih
je definitivno mrtva, i pokušaji Hojla i njegovih saradnika da je
vaskrsnu u okviru neke od konformno invarijantnih teorija ili u okviru
tzv. kvazi-stacionarnog stanja su se pokazali neuspešnim. Najbolji
pokazatelj toga jeste činjenica
• Koliko je pouzdana, koliko čvrsto na
dokazima utemeljena teorija BB? Prosečan čovek ponekad misli da je ta
teorija (i većina drugih) puka spekulacija, kao neko intelektualno
mudrovanje. Dakle, šta stoji u temeljima te teorije i koliko je ona
pouzdana?
nauka
• Da li nagli razvoj nauke, naučnih otkrića,
može štetno da deluje na društvo, tj. da li smo spremni, emotivno,
sociološki, psihički za nagle i velike prodore nauke? Vaš stav prema
kloniranju? Prema kloniranju ljudi? Zašto?
• Kolika je opasnot da se
naučna saznanja zloupotrebe? Hoking je izneo bojazan da će svet biti
uništen u ovom milenijumu biološkim ili nekim hemijskim putem, jer je
proizvodnja opasnih hemijskih i bioloških oružja postaje sve jeftinija i
lakša.
Ćirković: Nažalost, ovo mi izgleda krajnje
verovatnim. Kao što je moj prijatelj i saradnik Nik Bostrom (Nick
Bostrom), jedan od najistaknutijih svetskih filozofa nauke mla|e
generacije napisao, bila bi velika greška smatrati da je rizik od našeg
izumiranja manji od oko 33%. Pored prirodnih katastrofa koje smo često
skloni da olako zanemarujemo, poput sudara Zemlje sa asteroidom ili
kometom, te supervulkanskih erupcija poput erupcije vulkana Toba u
Indoneziji pre oko 74 hiljade godina koja zamalo nije istrebila ljudsku
vrstu, danas nam ili već stoji ili će za koju deceniju biti na
raspolaganju ogroman i nikada u istoriji vi|en arsenal destruktivnih
tehnologija koje se mogu oteti kontroli svesno ili slučajno.Nemamorazloga
da verujemo da će politička situacija u svetu u toj meri drastično
promeniti da se mogućnost zloupotrebe značajnije smanji. Dugoroč no
gledano, naša jedina nada je povratak istraživanju i, ultimativno,
kolonizaciji svemira, uz omasovljavanje pokreta kao što je
transhumanizam, koji se zalažu za oprezan, racionalan i promišljen
pristup budućnosti čovečanstva.
ET
• Ideja o postojanju života na drugim mestima
čini se da je sad malo splasnula. Dok se u 18. i 19. veku činilo da
Sunčev sistem vrvi od života sada se konstatuje da je nastanjiva zona
mnogo uža nego što se to ranije računalo. A postoje i mišljenja da je
univerzum velik taman za jednu vrstu života. Šta vi mislite, ima li još
negde života?
• Nas posebno interesuje da li postoje
inteligentni vanzemaljci? Ako postoje, mogu li oni da budu opasni po nas
i naš način života?
• Neki naučnici govore o nužnom samouništenju
tehnološki visoko razvijenih civilizacija. Jesmo li mi na dobrom putu?
|
