|
Godinama Zrenjaninci odlaze preko leta na Palić. I to u smenama. Skupi se 30 ili 50 odabranih učenika pa onda odu na Plaić. A tamo malo se kupaju ako je vreme lepo, ili šetaju ako nije. Većinu dana ipak provode praveći neke kompjuterske prezentacije ili računajući koliko daleko bi bio Pluton kad bi Sunce bilo veliko kao jabuka. To ih uveseljava. S ponosom kažu da su članovi sekcije 'Mladi fizičar i astronom'. Ove godine pozvali su nas iz Astronomije u goste, a otišli smo Draško Dragović i ja. Bio je to dobar provod. Palić je čarobno mesto. Puno je zelenila, kuće su lepo uređene, a jezero pitomo. Na Paliću zaboravite sve brige i životne probleme. Jedini problemi su naučni. Ili umetnički, zavisno od afiniteta. Dočekali su nas srdačno. Pokazali su nam sve što je moglo da se pokaže za kratko vreme od nekoliko sati. Nama se svidela jedina još ne renovirana kuća (prva fotografija). Tu sigurno stanuju veštice. Onda smo posetili mali računarski centar u kome mladi fizičari i astronomi prave svoje majstorije. Draško se toliko raspričao sa nekim momcima da smo dva puta slali po njega (fotografije 3, 4 i 5). Posle smo išli u zoološki vrt. Noć se već spustila i životinje su spavale. Rekli su nam da pričamo tiho da ne probudimo lavove. U zoološkom vrtu jedna zgrada je posebno zanimljiva. U njoj se nalazi nekoliko prostorija sa terarijumima. U centru veliko drvo širi svoje grane. Tu stanuje jedna zmijurina. Drema i ne smeta joj naše prisustvo. Odale se ulazi u sobu sa velikim stolom i tuce stolica. Idealno za ozbiljne sastanke. Dok pričate gledaju vas žabe, kameleoni, male iguane. Mi smo se smestili u jednoj učionici. Tu smo videli samo jednu žabu; da li je to neki član zoo vrta, ili je u pitanju domorodac s Palića, nismo znali (fotografije od do kraja). U toj učionici pet mladih novinara podvrgnuli su nas unakrsnom ipsitivanju. Dobro su se pripremili, pitanja su bila odlična. Ti mladi novinari, takvi kakvi su, mogli bi komotno da se zaposle u bilo kojim našim novinama. Za dvostruku platu. Pričali smo o "desetoj planeti" (to je hit tema proteklih dana), o vanzemaljcima, o astrobiologiji, o tome kako se pravi Astronomija i ko je sve saradink Astronomskog magazina, pričali smo o svemu. Sve to uz tiho cvrčanje nekog cvrčka. A pogledajte donju, 13-tu fotografiju. To Draško daruje jednu svoju knjigu. Doneo ih he više, ali poklonio ju je samo ovom momku. Zašto? Bilo je to ovako. Sedeli smo, pričali i kad je već uvliko bilo vreme da se krene nazad, a priča se rasplinula po manjim grupama, dođe taj momak i pita Draška kako može da dođe do njegove knjige. Draško ga gleda i kaže, "Pa, lako. Evo ti je jedna, uzmi je". "A je l' znaš zašto ti je dajem? - nastavi Draško - Pa zato što si pitao. Ne treba da se stidiš da pitaš". Dečko se obradovao i ohrabrio. "Hvala, - reče - ali napišite mi posvetu" Eto, taj trenutak smo zabeležili na 13-toj fotografiji. Posle smo još malo šetali obalom jezera, zatim se oprostili od domaćina i krenuli kući. A sve ovo je napisano zato da bismo jedan lep događaj podelili sa vama. Saša Zorkić (06.08.2005.)
|
