Horizont dogadjaja Materija prvobitne zvezde je izgubljena u jednoj jedinoj tacki - singularitetu, ali je masa ocuvana. Za datu masu karakteristicna je sferna povrsina definisana sa singularitetom i Svarcsildovim radijusom koja se smatra granicom crne rupe, odn. njenom povrsinom. To je horizont događaja. Ako zelimo da napustimo Zemljinu povrsinu i otisnemo se u kosmos, potrebno je dostici odgovarajucu brzinu. Ako bi to bila u pitanju neka masivnija planeta, ta brzina bila bi veca. Isto tako mozemo uloziti konacnu energiju na rad npr. raketnih motora koji ce se otisnuti iz tacke blizu horizonta događaja. Međutim, ako se nas svemirski brod nađe unutar horizonta događaja njemu ce biti potrebna brzina veca od brzine svetlosti da bi napustio okolinu singulariteta blizu od Svarcsildovog radiusa. To je po teoriji relativnosti (i dokazano je) nemoguce. Kada bi se neki tackast objekat, kao svetlosni zrak na primer, nasao na samom horizontu događaja, on bi kruzio po njemu. Svetlost ili bilo sta drugo ne moze napustiti unutrasnjost crne rupe vec mora pasti u singularitet. Po ulasku materije u crnu rupu, ova uvecava masu singulariteta i povecava se Svarcsildov radius, sto prosto receno znaci da se uvecava crna rupa. |