Osmatranje crnih rupa Crne rupe se gotovo sigurno nalaze u centrima galaksija. Materija koja u ogromnim kolicinama pristupa crnoj rupi ne moze da uđe u crnu rupu sva odjednom. Ona mora polako da 'curi' u crnu rupu. Ako se uzme u obzir i to da su crne rupe mahom rotirajuce, dobija se da materija u gotovo svim slucajevima pada na crnu rupu spiralno polako klizeci. Spiralni disk materije normalan na osu rotacije crne rupe se naziva akrecioni disk. Blize rupi materija kruzi vecom brzinom, na vecem pritisku i temperaturi. Kada se materija podvrgne takvim uticajima ona najpre krene da se zagreva otpustajuci toplotu i infracrveno zracenje. Zatim postize belo i plavo usijanje, pa sve do X-zraka koji se otpustaju blizu crne rupe. X-zraci nisu u stanju da iz najvece blizine napuste okolinu crne rupe, vec su primorani da neko vreme klize po njoj do polova. Zatim se udaljavaju od polova crne rupe u dva blago povijena snopa raznih brzih cestica i X-zraka. Ovakav prizor je prilicno jedinstven u kosmosu i kuriozitet je prisustva supermasivnih crnih rupa. Plavi pomak, velike kolicine otpustene energije i prividna promene polozaja zvezda usled gravitacionog skretanja svetlosti su sve fenomeni koji mogu ukazivati na postojanje 'nevidljivog' masivnog izvora prostor-vremenskih deformacija. Svemirski teleskop Habl je fotografisao 1994. centar galaksije M87 i otkrio veliki akrecioni disk materije koja se okrece brzinom od 750 kilometara u sekundi. U centru je smesten masivni crn objekat, izvor X-zraka i mase od oko 2,5 milijardi Suncevih masa. Ova crna rupa ima precnik od oko 5 milijardi kilometara. 1995. VLBA je fotografisao centar galaksije NGC4258. Akrecioni disk sadrzi materiju koja rotira brzinom od 900 kilometara u sekundi. Telo koje bi umesto crne rupe trebalo da se nalazi u centru imalo bi gustinu od 100 miliona Sunaca po kubnoj svetlosnoj godini. U međuvremenu, Dzon Hopkins univerzitet u Baltimoru je otkrio crnu rupu u centru galaksije Andromeda. Na Kit Pik opservatoriji utvrđeno je postojanje crne rupe u centru nase galaksije Mlecni put. Utvrđeno je i da je jedan od prvih kandidata (1971.) za crnu rupu - Labud X-1, crna rupa precnika 15 miliona kilometara. Ovaj dvojni sistem proporcionalno bi odgovarao fudbalskoj lopti (zvezda) oko koje kruzi zrnce peska (crna rupa) na dva, tri centimetra od lopte. Jos jedan kandidat sa VLBI osmatranja je Strelac A*. 16. maja 1998. je objavljeno fotografisanje od strane Hablovog teleskopa. Gigantska crna rupa u sredistu Kentaura A je snimljena kako 'guta' jednu manju galaksiju. |