- Predrag Boksic Crne rupe
Tipovi crnih rupa
Ako crna rupa poseduje izvesno naelektrisanje, na rastojanju proporcionalnom naelektrisanju, od singulariteta, a unutar vec postojeceg, javlja jos jedan horizont događaja. Takođe je loptast i sa zajednickim centrom u tackastom singularitetu. Ako bi dodavali elektrone crnoj rupi unutrasnji horizont događaja bi rastao, sve do kontakta sa spoljasnjim kada bi se oba horizonta unistila. Ostao bi ogoljeni singularitet. Osobine unutrasnjeg horizonta događaja su iste kao i spoljasnjeg: to je granica izvan koje nista ne moze da izađe, nematerijalna je i vreme izgleda kao da staje. Astronaut bi se nasao dva puta u situaciji nultog vremena, ako bi ulazio u naelektrisanu crnu rupu. Ovakva pojava je slabo verovatna u kosmosu jer bi se svako naelektrisanje ubrzo neutralisalo suprotnim naelekrisanjima iz okolne materije. Ovakav tip se naziva Rajzner-Nordstrom crna rupa.
Ako crna rupa rotira takođe se javlja unutrasnji horizont događaja,
ali i jos neke promene:
Singularitet ima oblik prstena (kruznice tacnije), velicina unutrasnjeg horizonta zavisi od brzine rotacije i javlja se ergosfera ogranicena opet nematerijalnom - statickom granicom. Ergosfera je prostor oko crne rupe sa osobinom da gravitacionim dejstvom primorava svu materiju da rotira zajedno sa povrsinom crne rupe. Ne postoji nacin da se odupre ovoj sili, ali ako horizont događaja nije dotaknut moze se izbeci nepovratan pad u crnu rupu. Ako se poveca brzina rotacije crne rupe, unutrasnji horizont događaja se siri i ako dostigne spoljasnji horizont, oba se unistavaju ostavljajuci ogoljeni prstenasti singularitet. Ovo je Ker crna rupa.
Obicna nerotirajuca, nenaelektrisana crna rupa se naziva Svarcsildova, a naelektrisana rotirajuca - Ker-Njumenova.