|
Napravivši do sada najdetaljniju analizu izgleda Mlečnog puta, astronomi su najzad zaključili da ona zaista ima prečku, most zvezda u svom središtu.
Mada neki naučnici sumnjaju u postojanje ove stelarne trake, istraživanja koja su izvela dva astronoma iz Wisconsina sa svojim timovima pokazuju da je ova "traka" daleko duža nego što se ranije verovalo, i da se nalazi pod specifičnim uglom. Tanka traka, koju čine stare i crvene zvezde, dužine je oko 27.000 svetlosnih godina, što je oko 7.000 sv. godina duže nego što se ranije verovalo. Istraživači tvrde da je u odnosu na zamišljenu liniju koja spaja Sunce sa centrom galaksije traka nagnuta pod uglom od 45 stepeni, čime Mlečni put svrstava u veoma malu grupu galaksija neuobičajenog oblika. "Prilično smo sigurni u postojanje i pravac ove prečke, zato što posedujemo više podataka o tome od bilo koga drugog", izjavio je profesor astronomije Ed Churchwell sa Univerziteta Viskonsin–Medison, koji je na čitavom projektu radio kao saradnik. Koristeći usluge NASA–inog "Spitzer Space Telescope", tim astronoma je pregledao preko 30 miliona zvezda Mlečnog Puta. Ovaj infracrveni teleskop koji se nalazi na orbiti je "dozvolio" astronomima da kroz debeli oblak međuzvezdane prašine posmatraju obilje sjajnih zvezda i tako naprave veoma jasan portret centra galaksije. Ova slika će umnogome pomoći astronomima da razumeju kako izgleda naša galaksija spolja i da stvore "jednu opštu, veliku sliku", kaže glavni autor projekta, Robert Benjamin, profesor fizike sa univerziteta u Wisconsinu Whitevoter. "Evidentirana prečka ima jak uticaj na sve što se dešava u galaksiji", izjavio je Benjamin. Čitava studija sa zaključcima se pojavila u poslednjem izdanju "Astronomical Journal Letters", vodećem astronomskom časopisu. Ovaj rad treba da definitivno pošalje u "penziju" ideju koju podržavaju pojedini astronomi o tome da se u centru naših galaktičkih krakova nalazi jedna elipsasta tvorevina, kaže prof. Churchwell. "Prosto je neverovatno da tolike godine nismo ništa znali o postojanju tako velike strukture u srcu naše galaksije", kaže profesor. Posmatranje zvezda nije predstavljao najteži zadatak u ovom projektu: NASA–in teleskop je podneo najteži zadatak i za to potrošio preko 400 sati, što je nepunih 17 dana neprekidnog rada! Istraživači su potrošili 5 godina u opsežnim pripremama sofwerea za osmatranja i skoro godinu dana u analiziranju dobijenih podataka. Sam teleskop, lansiran pre tačno 2 godine, težak 950 kg, jeste najveći infracrveni teleskop ikada lansiran u vasionu, i u Lagranžovoj tačku (L5) prati Zemlju na njenom putovanju oko Sunca. Koristi infracrvenu svetlost da prodre kroz debele oblake gasova i prašine koji blokiraju astronomske instrumente sa Zemlje. Mlečni Put je velika, spiralna galaksije u kojoj se nalazi i Sunce, njegova mnogobrojna porodica i milijarde drugih zvezda koje čine svetlu traku na nebu koju možemo da vidimo i golim okom. Njena tačna veličina, oblik i masa su još uvek u domenu grubih pretpostavki. Vasionu čine milijarde galaksija i one su po obliku uglavnom spiralne ili eliptične. Galaksije koje poseduju stelarnu tablu su retke, ali ne i nepoznate, tvrde astronomi.
(19.08.2005.)
|
LINKOVI Galaksije - osnovno o galaksijama
|
