M 31

Z

a vreme vedre zimske noći može se videti uz pomoć dvogleda mutna, ovalna mrlja svetlosti u sazvežđu Andromede. Ima oznaku M 31 u zvezdanim atlasima, ali je mnogo poznatija pod imenom Andromedina galaksija. Ono što nije očigledno je da naš najbliži veliki galaktički komšija juri prema nama brzinom od 130 km u sekundi, što znači da će "jednog od ovih dana" Andromedina galaksija sa svih 400 milijardi zvezda udariti pravo u našu galaksiju Mlečni Put.

Udar

U stvari, "udariti" možda i nije prava reč sa obzirom da galaksija sadrži većinom prazan prostor. Prikladnija reč je sjedinjavanje, kako se dve galaksije krive i rastežu pokretane samo snagom gravitacije u kosmičkoj igri koja će trajati stotinama miliona godina. Koristeći kompjuterski model za simulaciju kretanja materijala dve galaksije, naučnici su prikazali mogući scenario daleko u budućnosti.

Vreme kada bi se ovaj scenario mogao ostvariti varira od dve do četiri milijarde godina. Ova velika varijacija u vremenu ima i svoj razlog. Iako mi znamo veoma tačno udaljenost Andromedine galaksije koja iznosi 2,4 miliona svetlosnih godina, naučnici nisu sigurni da li se ova galaksija priblizava direktno prema nama ili pod nekim malim uglom.

Scene iz animacije

Kretanje dve galaksije je upoređeno sa kretanjem dvostrukog zvezdanog sistema, gde dve zvezde orbitiraju oko njihovog centra gravitacije. U pitanju galaksija orbitalni period traje milijardama godina. To znači da galaksije još možda nisu kompletirale jedan pun krug od vremena kada su se formirale, nekih deset milijardi godine ranije.

Drugim rečima, dve galaksije su prvobitno jednom inicijalno gurnute samim Velikim praskom, zatim i dalje ostaju gravitaciono povezane, i trenutno se približavaju jedna drugoj.

Obe galaksije imaju jednu orbitu, jednu maksimalnu udaljenost, nakon koje počinju zajedno da "padaju" jedna ka drugoj.

Šta će biti sa nama

Šta će se desiti kada se galaksije susretnu?

Simulcija prikazuje da će obe galaksije izgubiti svoj simetričan oblik, dok će se spiralne ruke razvući i presaviti. Nakon stotina miiliona godina, dve galaksije će se sjediniti u jednu jajastu masu zvezda, elipticnu galaksiju.

Scene iz animacije

Zemlja i naš Sunčev sistem će najverovatnije ostati nerazjedinjen. To je zato što je prostor između zvezda ogroman u poređenju sa veličinom samih zvezda. Kada se dve galaksije sudare, ne postoji bukvalno direktan sudar među njima. Jata zvezda jednostavno prođu jedna kroz druga. Zemlja i ostale planete će najverovatnije zadržati svoje sadašnje orbite oko Sunca, neuznemirene galaktičkim sudarom, ali će zato putanja Sunca biti veoma izmenjena.

Trenutno Sunce se nalazi otprilike na sredini između centra i ruba galaksije, na unutrašnjoj ivici spiralne Orionove ruke Mlečnog Puta. Odavde kruži oko galaktičkog centra kompletirajući jedan krug svakih 220 miliona godina. Ovo mirno kretanje će biti veoma iskrivljeno kada Andromedina galaksija sretne Mlečni Put.

Simulacija prikazuje dva moguća scenarija. Po jednom, Sunce će zajedno sa planetama biti totalno izbačeno napolje iz galaksija koje se sjedinjuju. Po ovom scenariju, Sunčev sistem će završiti u intergalaktičkom prostoru. Noć bi tada postala nezamislivo mračnija nego što je mi vidimo sada. Sa jedne strane bi možda videli sjajnu loptu (galaksije u sjedinjavanju) i par raštrkanih zvezda, ali ne bi videli sazvežđa.

Druga mogućnost je da bi Sunčev sistem bio bačen ka unutrašnjosti i ka jezgrima dve galaksije. U jezgrima, gusti oblaci gasova bi udarali jedan u drugi, najverovatnije izazivajući naglo i rapidno formiranje zvezda. U ovom regionu bi se takođe dešavale eksplozije supernova, moguće čak i dve supernove godišnje (sadašnje eksplozije supernovae se dešavaju jedna na sto godina).

Ako bi ove supernove bile udaljene svega nekoliko stotina svetlosnih godina od Zemlje, prikazale bi se kao sjajne tačke svetlosti vidljive i tokom dana. Udaljene svega jednu svetlosnu godinu od Zemlje, radijacija iz ovih eksplozija bi uništila više oblike života na Zemlji.

Galaksije koje se sjedinjuju nisu retkost. U stvari ovi događaji imaju važnu ulogu u stvaranju velikih galaksija i struktura u svemiru. Iako su ova sjedinjavanja sada mnogo ređa nego u ranim danima svemira, još uvek traju, u čemu će Mlečni Put i Andromedina galaksija aktivno učestvovati.

Simulacija je urađena na osnovu praćenja kretanja 100 miliona zvezda i čestica tamne materije kako ih gravitaciona snaga dve galaksije pokreće prema sudaru. Simulacija je urađena u toku četiri dana uz pomoć San Diego Supercomputing Center-ovog kompjutera 1152 procesor IBM SP3 "Blue Horizon", koji je jedan od nove klase superkompjutera koji može da radi više od jednog triliona aritmetičkih operacija u sekundi.

Simulaciju i komentar su uradili naučnici sa Kanadskog Instituta za Teoretsku astrofiziku.

(februar 2003.)

vrh