KRAB MAGLINA I JA 

            (posmatracki dnevnik za zvezdanu noc 01.2.2000)

      Konacno, posle nekoliko oblacnih dana, jedan obecavajuce vedar sumrak. Ubrzano privodim kraju dnevne poslove,i iznosim teleskop iz garaze da se optika adaptira na spoljnu temperaturu. Jos jedan pogled na nebo… veceras ce biti dobro za posmatranje neba.Noc je "hajducka" !

      Pazljivo susprezuci iscekivanje "slobode delovanja", ispracam klince na spavanje…Jos jedna provera posmatrackih uslova i… uzivanje moze da pocne. Iznosim ostatak opreme, koju cini dvogled, okulari, stolica, baterijska lampa (sa crvenim svetlom - crvena svetlost ne drazi oko !). Nebo je vedro, ali… komsija koji mi zaklanja istocni deo neba jos nije ugasio "fenjer" na ulaznim vratima, sto mi strasno smeta . Na srecu stednja struje je ucinila da ulicnog osvetljenja nema (Elektrovojvodino, thanks !). Jos kada bi neko posekao susedov "boric" koji mi zaklanja polovinu juznog neba… Ali, mozda previse trazim, ipak su ovo natprosecni uslovi za vizuelno "jedrenje" prostranstvima svemira.

      Konacno, komsija gasi svoj "reflektor", i osokoljen neocekivano dobrom prozracnoscu atmosfere,bez prethodnog plana, iznenada postavljam sebi cilj: pronaci M1 - cuvenu Krab Maglinu. Tehnicki gledano, ona mi ne moze odoleti, jer, nebo je vedro, tamno, bez mesecine i bez odraza svetlosti grada, a moj teleskop, 6" (6 inca=152 mm precnik objektiva) dovoljno je snazan za takav poduhvat. Medjutim, teorija je jedno, a stvarnost drugo, jer ipak, za 10-tak godina amaterskog "koketiranja" sa astronomijom, i petljanja sa raznim optickim uredjajima, jos uvek nisam uspeo da pronadjem Mesijeov objekat br. 1. Stavljam okular 25 mm, koji u sistemu daje uvecanje od 48 x (jer nemam slabiji), i sa dobro upamcenim polozajem M1 na zvezdanoj karti zapocinjem potragu. . . Krecem od M42, divne, golim okom vidljive magline, koja svojim carobnim sjajem u okularu daje nov vetar u moja posmatracka jedra. Sa lakocom razaznajem 4 zvezde u "Trapezijumu" . Slika u okularu ipak nije idealna, ocigledno da se primarno ogledalo (objektiv) nije u dovoljnoj meri aklimatizovalo na spoljnu temperaturu. 

Nekoliko dana ranije, posmatrajuci susedni deo neba (gde bi trebalo da se nalazi M1) uz pomoc dvogleda 20 x 60 mm, ucinilo mi se da sam video oblacak slabe svetlosti, ali mozda je to bio samo svetliji deo Mlecnog puta, ili samo moja masta. Lagano pokrecem cev teleskopa u tom smeru. Obzirom da nisam bio zadovoljan karakteristikama ranije napravljenog trazioca, isti nisam ni montirao, te mi nije bas jednostavno u svakom trenutku "naciljati " zeljeni deo neba... Uz to, alt-azimutalna montaza mog teleskopa, "sklepana" od dasaka za gradjevinske "palete", iritirajuce skripuce, remeteci tisinu februarske noci (ako u tisinu uracunam i ljubavni zov copora komsijskih macaka. . . ali februar je…). Dok mi se oko lagano privikava na svetlost koja dolazi iz okulara, lutajuci od ranije poznatim podrucjem u sazvezdjima Blizanaca i Kocijasa, lako pronalazim: M35, M36, M 37 i M38, i jos nekoliko uocljivih objekata dubokog neba koji sigurno nose oznaku NGC. . . Najzad, pronalazim trazenu zvezdu (Zeta Bika) kraj koje bi trebalo da se nalazi moj cilj… Pazljivo pomeram teleskop u potrebnom smeru, udaljujuci iz centra vidnog polja okulara ovu, golim okom vidljivu zvezdu, ali nastojeci da je, kao orijentir, ipak ne izgubim iz vidokruga okulara. 

Iznenada, nailazim na tracak slabe svetlosti, elipsoidnog oblika, poput oblacica dima od cigarete, da. . . i to na mestu na kojem sam i pre neku noc uocio "oblacic". Brzi pogled na zvezdanu kartu osvetljenu slabom, crvenom svetloscu zasencene baterijske lampe, potvrdjuje moje slutnje. . . Konacno, M 1 je postala i moj plen ! Kroz glavu mi prolecu poznate stvari o M 1: ostatak eksplozije supernove iz leta 1054 godine nase ere, te "gostujuce " zvezde na nebu Kine, ciju su pojavu zabelezili drevni Kineski astronomi, i jedan radoznalac iz plemena Anasazi (Sev. Amerika), koji je otiskom svoje sake, prethodno uronjene u boju, na zidu kamene pecine u Arizoni (Navaho Kanjon), trajno obelezio njen polozaj na nebu izmedju naslikanih obrisa Meseca i okolnih zvezda, nadmasivsi time celu "ucenu " Evropu, koja, religijom zaslepljenog duha, ovu pojavu nije htela ili nije smela ni zabeleziti… Verujem da je moje ushicenje vecerasnjim otkricem njenog ostatka, bar priblizno tadasnjem ushicenju mog pradavnog "kolege" po astronomskoj "zici".

Mnostvo puta, baveci se u slobodno vreme posmatranjem neba i pravljenjem teleskopa za svoju dusu, doziveo sam neopisivo uzbudjenje i neizmerno, nicim uporedivo zadovoljstvo . Secanja mi naviru na " prvu svetlost " (trenutak kada prvi put pogledate kroz teleskop) koju sam doziveo pogledom kroz moj, svojerucno napravljeni teleskop. Isto je bilo i sa mojim prvim vizuelnim susretom sa Andromedom, kometom Hjakutake, kometom Hale Bopp, velicanstvenim kraterima na Mesecu, "Laguna" maglinom, "otkricem" malenog ali ipak uocljivog diska Merkura u nagovestaju zore, "plesom" Jupiterovih satelita, posmatranjem Velike Crvene Mrlje na povrsini Jupitera u jednoj izuzetno vedroj noci okupanoj zvezdama,kao i osmatranjem Saturna i njegovog satelita Titana . . . I sada, konacno video sam i M1, uz pomoc obilja upornosti, nesto znanja i puno srece. 

Gledam na sat, vec je prosla ponoc, a ujutru se radi. . .Pakujem opremu, vracam teleskop na mesto. . . Zadovoljan, belezim ove reci i odlazim na spavanje.

Sigurno cu sanjati magline. . .  

Dragan Miladinovic