Dragan
Miladinović
E-mail
dragmila@Eunet.yu
|
Dragan |
Iako smo jedne od prethodnih noci, u drustvu novog (starog) astronomskog prijatelja iz Valjeva, Nikole Bozica, nacelno odabrali posmatracko mesto, ipak smo u zadnji cas, pri samom dolasku, odlucili da pronadjemo neko drugo. Razlog za to bio je u tome sto se prvobitno odabrano mesto nalazi pored samog asfaltnog puta po nasipu (lalinski receno - "dolma") kraj Dunava na prilazu Novom Sadu, te je bilo za ocekivati smetnje u smislu osvetljavanja od strane automobilskih farova, ili pak kontrole od strane nadleznih i nenadleznih organa i organizacija, sto smo zeleli da izbegnemo (zbog eventualnog gubljenja vremena). Spustili smo se sa nasipa blize Dunavu, imajuci u mislima za cilj, lepu cistinu, uz sam Dunav, okruzenu topoljakom koji stiti od odsjaja svetlosti velegrada, na kojoj smo nameravali da postavimo nasu "opservatoriju". Medjutim, posto se vec spustio sumrak, ova i jos nekoliko alternativnih lokacija vec su bile zauzete od strane ljubitelja druzenja u dvoje, a kako smo sva trojica pristojni momci, nismo zeleli da smetamo. Konacno, kada se vec u potpunosti smracilo, uspeli smo da pronadjemo jedno donekle odgovarajuce, a mirno mesto, bez "nocnih ptica" i uz gromoglasni kreket zaba, koji nas je prijatno asocirao na letnje doba, maraton je mogao da pocne… Sa severa, od direktnog sjaja svetla grada stitio nas je proredjen topoljak, istok i zapad su bili relativno neosvetljeni izuzimajuci poneko svetlo koje je nagrizalo tamu iznad vikend naselja "Kamenjar" na zapadu, i udaljena svetla Sremske Kamenice, kao biserje na blagim obroncima Fruske Gore na istoku, ali zato sa juga … "uzivali smo" u obilju svetlosti iz Rakovca (naselje sa druge strane Dunava) koga smo iz ocajanja slobodno mogli nazvati "Mali Pariz" (tj. selo svetlosti). Jer, imali smo nesto direktne, a nesto i indirektne Rakovacke svetlosti od refleksije prve u vodama Dunava. Sve u svemu, desetak-petnaest uglovnih stepeni neba nad severnim i isto toliko nad juznim horizontom, prakticno je bilo neupotrebljivo za iole ozbiljnije posmatranje. Oprema nam se sastojala iz tri komada dvogleda (7x50, 12x40 i 20x60) i rucno radjenog teleskopa objektiva 6" (152 mm), montaze Dobsonovog tipa, baterijskih lampi sa crvenom bojom svetlosti, solidne kolicine zvezdanih mapa, i jos solidnije kolicine okrepljujucih supstanci … Obzirom da je zbog opisanog lutanja u trazenju rezervnog mesta, vreme vec odmaklo, nekoliko M-ova je vec bilo zaslo za severozapadni horizont, ali nas to nije pokolebalo… Mesijeu smo nazdravili pre prvog i posle desetog pronadjenog M-a, (a i kasnije povremeno) i stvari su lagano pocele da klize u pravcu uspeha…Iako kao tim nismo imali ozbiljnijih zajednickih treninga, osim nekoliko ranijih rekreativnih osmatranja neba iz mog dvorista, ipak je svako od nas imao odredjenog iskustva sa osmatranjem M- objekata. Dogovor je bio da se svaki objekat uocen od bilo kojeg od posmatraca, prikaze i ostaloj dvojici, kako bi smo imali podjednako iskustvo te noci. Drzali smo se preporucenog redosleda u potrazi M- objekata, i zaista, uz pomoc karata i dosta Acinog iskustva, koje nam se pokazalo kao izuzetno znacajno, spisak "uhvacenih" objekata lagano se, ali sigurno uvecavao… Ovde moram da napomenem, da iako se oko teleskopa i astronomije bakcem vec godinama, nikad nisam imao ovako intenzivnu astronomsku noc, a u mom slucaju nije izostala ni draz otkrica iako su mi M- objekti dosta poznati… Nikada necu zaboraviti, kako je te noci izgledala prstenasta maglina u Liri, koja se u okularu mog donekle necentriranog teleskopa (usled tumbanja u voznji) ipak jasno videla...I prvi put vidjeni, usput u okular uhvaceni, "Coathanger" (Vessalica), poznati asterizam od 10-12 zvezda koji ima oblik vesalice za kaput, negde u dubinama nebeskog beskraja izmedju Labuda, Strelice, Vucice, Herkula i Orla… Poduzu pauzu smo napravili oko ponoci obzirom da se na optickim delovima instrumenata usled naglog hladjenja i vlage u vazduhu (blizina reke) pocela hvatati rosa, a i mi smo od uzbudjenja bili ogladneli (i ozedneli)… Kako je noc odmicala, ritam otkrica je bio sve bolji i bolji, tako da nas ni prilicna hladnoca ni svetla povremeno prolazecih automobila sa dva clana posade nisu mnogo ometala. Jedinu pravu smetnju, narocito posle ponoci pravila je sve veca osvetljenost neba, koja je bila prouzrokovana refleksijom gradske svetlosti od visinskih vazdusnih strujanja, tako da pred svitanje skoro 50 % nebeskog svoda nije bilo u funkciji naseg maratona. Kada je iznad obrisa Fruske Gore izronio Sagittarius, kamufliran odsjajem svetla sa druge oblae Dunava, imali smo pune ruke posla, i nase promrzle kosti su se razmrdale… Jedan po jedan M - objekat iz njihovog obilja u, i oko Strelca, zauzimali su svoje mesto u nasem spisku "uhvacenih" objekata… Svez vazduh, miris reke, i mirni odsjaj svetlosti u vodama Dunava, koji nas je asocirao na neku davnu Jadransku obalu, zagonetni osmeh zvezda, uzbudjujuci dah avanture, istrazivacki zanos, i instinkt pradavnih lovaca, sve na jednom mestu, ucinili su da ova noc ostane u najlepsem secanju svakog od nas… Prvi udaljeni zov petlova sa Sremske strane, jos po neki "M" opazen u poslednji cas, nagovestaj zore na istoku… i… " Nultom Novosadskom Mesijeovom maratonu " dosao je kraj. Sve u svemu, rezultatom od 70 kom (sa 4 diskutabilna objekta, za koje nismo sigurni da smo ih videli ili nam se samo ucinilo) veoma smo zadovoljni. Naime, teleskop nismo upotrebljavali sa vecim uvecanjem, zbog pomenute necentriranosti, tako da nam je velika grupa M objekata u Virgo i Coma, koji zahtevaju precizno centriran (kolimiran) teleskop i vece uvelicanje, ostala skrivena. (Naravoucenje: za sledeci godinu nabaviti laserski kolimator, ili bar poneti prirucnu spravicu za centriranje teleskopa vlastorucne izrade !!!) Iz ovog maratona nosim nekoliko bitnih saznanja: vazan je motiv i cilj posmatranja, a mi smo ih u ovom slucaju zaista imali. Ja sam u posmatrackom pogledu do sada bio "slobodni strelac", jer, uzivanje u lepotama zvezdanog neba, sa asocijacijama na licu mesta u smislu "e sta bih sad mogao pogledati …" bilo mi je dovoljno. Iskustvo koje iz ovog za neke buduce maratone izvlacim, moze se svesti na par reci: trebalo bi postaviti sebi cilj posmatranja, beleziti zapazanja i po mogucnosti nacrtati ponesto vidjeno… Za sledeci maraton da ne zaboravimo: poneti kolimator, prethodno sprovesti jos bolji trening, najbolje vezbati deo po deo neba, pronaci bolje osmatracko mesto (Fruska gora), i to sto dalje od reke (rosa !!!), poneti vise hrane, upaljac (vatra = grejanje = rostilj), i naravno povesti sto vece (to bolje) drustvo, mada smo nas trojica savrseno funkcionisali, ali dozivljaj je lepsi ako ga podelis sa jos vise pravih ljudi slicnog interesovanja. Siguran sam da ova ekipa, bogatija za opisano iskustvo, uz prethodno obezbedjenje navedenih preduslova moze mnogo bolje…Sa dobro centriranim teleskopom i odgovarajucim posmatrackim mestom, uz povoljne meteoroloske uslove, ni trocifreni rezultat ne bi bio nedostizan… Nadam se da ce ovaj tekst doprineti da nam se sledeci put pridruzite i Vi… Do novog maratona …Vedro nebo… U Novom Sadu, 02.4.2000
|