|
Prvi put u Makedoniji (i ako ovo nije ništa zvanično) organizovan je celovečernji Mesierov Maraton (MM). Ustvari ovo je bila samo proba nečeg što se nadam da će ubuduće prerasti i u nešto više jer sadašnje prilike dozvoljavaju da se MM obeleži samo sa dva teleskopa. Do skora sam mislio da je broj teleskopa u Makedoniji manji od prstiju jedne ruke. Međutim baveći se astronomijom znam da ih ima barem 10-15 ali na žalost teško da ko od vlasnika tih teleskopa njih koristi za ono čemu su namenjeni, a to je nebo.
Ovaj maraton smo održali sa dva pozajmljena teleskopa jer ni jedan od nas nema svoj. Prvi je 102mm refraktor sa kojim sam ja radio i pomagao mi Vlado, a drugi 4.5" Njutnov reflektor sa kojim je radio Vasko Cacanovski i pomagao mu je Borče Milčevski. Ovo sa brojem teleskopa nadam se da će se popraviti sledeće godine barem za dva teleskopa jer jedan dobson od 11" je u izgradnji i LX200 10" je kupljen samo se čeka kako ga doneti u MK. To je što se tehnike tiče. Imali smo i problema i sa ljudstvom i kolima tako da je samo moj RENAULT 4GTL (alias FERARI) bio dostpan tako da smo uspeli samo nas četvorica da se organizujemo i učestvujemo u pionirskom poduhvatu na ovim prostorima poznatim kao Mesierov Maraton. Na teren smo stigli oko 18h 30min i odmah sam insistirao da se izvade svih dva (ili oba :-)) ) teleskopa da bi se koliko toliko temperaturno adaptirali.
Nebo je bilo priča za sebe ili bolje rečeno: da se pakujemo ili da rizikujemo i da ostanemo. Veći deo neba je bio u oblacima, samo je severozapad bio relativno čist, a u zenitu je Jupiter imao svoj light show ili po našem: sad ga vidiš, sad ga nevidiš. M77 i M74 nismo ni pokušali da tražimo jer nismo mogli da nađemo ništa što bi nas orijentisalo do njih. Zato smo na jedvite jade uspeli da pronađemo jedan deo Kasiopeje i na osnovu nje Andromedu i Triangl. I odmah sam jurnuo na M33 u Trianglu jer je i onako bio prenisko i relativno brzo sam ga našao i jedva da sam ga i video u okularu (samo perifernim vidom). Pošto nismo imali sudije, dogovor je bio jedan drugog kontrolišemo tako što ćemo tražiti verifikaciju za svaki nađeni M. I tako i bi. Trka je počela i ja sam jurnuo na M31 misleći da su mi tu tri M-ova sigurna. Međutim M31 je toliko bio nisko da sam jedva i njega video. Džaba sam uporno vrteo okolo da bih video satelite M31 ali nije mi uspelo kao ni mom "protivniku". Taman kada smo završili sa M31 otvorilo se nebo Kod BIKA i ORIONA nešto malo tako da smo rutinski odradili M45, M42, M43 i M78. Padali su redom jedan za drugim nebula za nebulom, otvreno jato jedno za drugim, a tu su se našli i globular klasteri tek onako koliko za odstreliti nešto usput. I taman kada smo pomislili da ovo ide suviše glatko (usput se i nebo raščišćavalo) upali smo u LAVLJU i MEDVEĐU zamku i njihovim gakatičkim M-ovima. Moram priznati da smo tu išli kao kroz pesak. Mučno i teško ali zato smo se radovali i uživali gledajući. Moram da napomenem da je Skopksko AD imalo svoj akcent na astrofotografiji a da samo posmatranje i starhoping veoma retko upražnjavali i to mojom krivicom. Ovo se u budućnosti mora definitivno ispraviti jer je starhoping suviše lep i koristan da bi se zapostavio. Tamo negde oko ponoći (23:55) posetio nas je jedan veoma sjajan meteor koga ja nažalost nisam video ali sam video njegov dvojni bljesak kao da nas je neko blicem slikao i prvo mi je to palo napamet. Dvojica su ga videla ali samo na kraju i kraičkom oka. Po tvrđenju jednog od njih bio je između -6 i -8 magnitude. Napravi sam malu pauzu sa M-ovima i potražio Vestu (asteroid) prvo dvogledom, a zatim i teleskopom i veoma se lepo videla. Planirano je i da se slika ali Zoki nije mogao doći, a kod njega je bio aparat sa filmom i ostalo je na tome. Videćemo da se organizujemo ovih dana i da slikamo i Vestu i Jupiter sa M44 i još neke stvari ali to ostaje da se uradi i kada se završi poslaću da se pohvalimo slikama jer to bogami odavno nismo. Trka sa mesijerima je nastavljena. U međuvrmenu su počeli da se sakupljaju oblaci preteći da će prekinuti maraton no nekako smo uspevali da balansiramo i da tražimo M-ove po čistim delovima neba. Konačno je za mene došao M odluke. MOJ M51. Dugo sam se ranije mučio da ga nađem i nije mi uspevalo. Tek lani na Letenci mi je Smolić u 12" teleskopu pronašao M51 i za to je bio nagrađen (plaćen skopskom kokakolom :-)) ). Za nalaženje Mesijera koristili smo sledeći materijal. Prvu aproksimativnu kartu mesiera sa osnovnim podacima o njima gde se prikazana obližnja sazvežđa i sazvežđe u kome se nalazi. Druga tačnija karta na kojoj su ucrtane i slabije zvezde tj one koje vidite u nišanu i u okularu. Tako smo ih i tražili. Prvo neki M nađemo grubo gde je i onda se kako tako snalazimo pogotovu ako je M među slabim zvezama i sazvežđima. Tako sam i na moju veliku radost uspeo da nađem M51 i to proslavio pauzom uz kokakolu i cigaretu. Pio sam ja kokakolu i pušio cigarete cele večeri ali mi je tad bilo najlepše i najsađe. Nego da se ja vratim MM-u. Trka se nastavljala i Vasko je bio u blagom vođstvu ali sam mu ja non stop bio za petama. Moj refraktor je počeo da se zamagljuje od vlage u vazduhu i slane koja je počela da se stavara oko nas. Sve nam se namokrilo i papiri po kojima smo pisali su bili veoma vlažni. Neki su se M-ovi nalazili lakše neki teže i onako početnički sam (smo) gubio dragoceno vreme. Naprimer za M53 sam izgubio dobrih 20 min i samo glupi inat me je držao da ne odustanem što nije bilo praktično. Za to vreme sam mogao juriti po Škorpiji i po Strelcu mnogo lakše objekte. Namerno smo preskočili Devicu i njene slabe galaksije i prešli na Liru i Herkula i taman kada smo se okrenuli ka Škorpiji verovali ili ne nismo ni primetili da se razdanilo toliko da se ništa nije moglo videti salabije od +3 magnitude. I tako ostadoh smo zatečeni. Iščuđivali se pokušavali da nadjemo još neki M ali uzalud. Popio sam zadnje zalihe kokakole, izdivanio još jednu cigaretu i dao naredbu: PAKUJ SE. Tako završi naš prvi MM. Ima dosta da se nauči i da se izvuku pouke sa ovog MM-a. Razgovaraćemo i raditi na usavršavanju tehnike ali ipak bi nam dobro došlo da se pojavimo negde gde je MM tradicija da se vidi kako to drugi rade i da "pozajmi" način rada i materijali. MM je i fizički naporan ali to i nije problem jer onaj ko uopšte planira da ide na MM mora imati i popriličnu dozu mazohizma tako da nije problem izdržati. Valjda ću se oporaviti za koji dan. Na kraju vam šaljem brojeve svih M-ova koje smo pronašli ja sa Vladom i Vasko sa Borčetom:
Pozdrav svima iz Skoplja (mart 2003.)
|
