• Informacije o Mm
|
Zvrrr-zvrrr. Bio je moj telefon koji me je budio u 7:00 (da, sedam). Pouèen ranijim iskustvima znao sam da se ne može krenuti dovoljno rano i da naravno uvek iskrsne nešto. Naravno ni ovaj put nije bilo izuzetaka, izduvane gume, nedostatak ulja, više policije od uèesnika u saobraæaju i sliène peripetije nisu izostale, tako da sam sa opremom stigao u NS veæ blizu podneva. Tu sam pokupio mog vernog navigatora Zemu, sa kojim sam bio veæ i na prošlom maratonu.
Sledeæa stanica je naravno (opet tradicionalno kao i prošle godine) bio hipermarket da se obezbedi odgovarajuæa kolièina piæa i hrane. Ove godine sam odustao od integralnih grisina, s obzirom na proslogodišnji debakl sa istima, ubacili smo sve u kutije, i krenuli putem Letenke. Moj ne baš zavidni vozaèki talenat je osigurao (ponovno) nalaženje svih rupa i neravnina (kojih ima poprilièno) na putu i obezbedio potrebu za ponovnom kolimacijom optike prenošenog teleskopa. Na svega kilometar-dva od destinacije smo naišli na problem odlutale svinje, ali æemo detalje u vezi nje preskoèiti pre nego li èitaoci odlutaju u potrazi za opisom koji sadrži nešto više što je vezano za astronomiju. Kao što se videlo, naša ekipa je bila prva 'on the spot'. Uparkirali smo Golfa, i izvadili ono što nam je za poèetak bilo najvažnije - hranu i dokumentaciju. Strategiju tima smo dogovorili nad bratski podeljenom porcijom tunjevine i maslina i isplanirali koje æemo prve emove uzeti na nišan.
Dok smo mi sklapali planove, pristizale su polako i ostale ekipe. Mislim da je prva ekipa bila zrenjaninska, koja je takoðe (ne odolivši pogledu hrane na našem stolu ?) prateæi vojvoðanske obièaje isto krenula sa mušema konceptom, ali nisu bili daleko ni školski (dobri stari ruski) refraktori. U meðuvremenu su stigle i ostale ekipe i na èistini su poèeli nicati i veæi teleskopi. Jankov fantastièni (iako praktièno jedva sklopljeni) div od teleskopa je svakako mamio uzdahe svih prisutnih, a ako se ima u vidu da je u pitanju teleskop koji je rezultat 'kuæne radinosti' rezultat je još impresivniji. Druga ekipa pored nas koja se postavila je iz kofera (!) uspela da stvori petnièki Celestron katadiopter (8", rekao bih). Iako vremešan i oèito poprilièno koristen i dalje je delovao impozantno i mogao se pohvaliti pokretnošæu boljom od bilo kojeg drugog na poljani. Tu su bili još i stari znanci sa prošlog maratona Milan sa 4.5" Bresserom i ADNOS ekipa sa belim 8" reflektorom. Posle sklapanja mog vernog 6" home-made newtona, pripremanja potrebne opreme, okulara, zvezdanih mapa + crvene lampe, kasiopeje (PDA, mini racunar sa astronomskim softverom) posetili smo i 'konkurenciju', pogledali (i uslikali) instrumente izbliza. Kako je veæ dobrano prošlo 18h poèeli smo se brinuti - Sunce je veæ vrlo ozbiljno zalazilo, a od organizatora i sudije ni traga ni glasa ! No, ni minut prerano, ipak pristigoše i dogovoren je start od 19h. Preostalih par minuta iskorišteno je za pogled na fantastièni Jupiter, a sedam sati je M45 veæ èekao vireæi kroz naš tražilac. Nažalost sudija izgleda nije dobro èuo ko je viknuo prvi put 'Sudijaaaa' te nas nije ubeležio za prvi em, ali neka nam to bude najveæi problem. Groznièava trka za objektima nisko na zapadnom nebu je poèela. Tu je malo smetalo i rastinje, pošto se šuma kao za inat baš u tom pravcu najviše izdizala. U celoj panici smo uspeli da propustimo M31 i kompaniju, ali smo èuli da ni ostali nisu mnogo bolje prošli pa nismo oèajavali :) Sledeæih sat-dva je bilo provedeno u punoj brzini i tu smo našli 20-tak objekata dok se nismo uspeli znaèajnije odlepiti od zapadnog horizonta. Tada smo napravili prvu pauzu i saznali da su neke ekipe bile dosta efikasnije i da su nam prvi veæ bežali za 6-7 emova. Kao za inat, pointer kasiopeje je izgubljen u jurnjavi, što je znatno otežalo upotrebu zezdanih mapa. Devica je još bila relativno nisko, ali nije bilo dileme - ako želimo plasman, moraæemo da nalovimo veæinu galaksija iz iste.
Batalili smo Velikog medveda, teleskop u ruke i krenuli smo u potragu. Kao za inat, tada se sve veæ poèelo prilièno vlažiti, što je (opet) otkrilo mali nedostatak montaže - na par mesta su ose pritezane sa gumom izmeðu šrafova, koja je jako loše reagovala na vlagu - kako se teleskop koristio, ona je postala sve klizavija te su ti delovi umesto da pružaju dodatno fiksiranje, zapravo odmagali. Nalaženje 10-tak galaksija u devici, bez upotrebe finog podešavanja na teleskopu, pri èemu se teleskop celo vreme morao držati jer zbog pomenutih razloga nije mogao da stane 'u mestu' bez pomoæi, smatramo posebnim uspehom. Brisanjem, duvanjem, krpama i ostalim vidovima vudu magije uspeli smo da smanjimo efekat vlage na postolje osim u položaju kada je teleskop gledao u pozicije blizu zenita, te smo nastavili lov na emove koji su bili malo niže na nebu. Otprilike tu smo izgubili i treæu olovku na takmièenju, pa smo poèeli da se brinemo da ih neæemo imati dovoljno do kraja ali se to na sreæu pokazalo neosnovanim. Istoèni emovi su nam dosta dobro išli, ulovili smo i par u okolini Škorpije, ali tada (oko 4h) je krenulo naoblaèenje sa istoka koje takmièarima nije išlo na ruku. Strelac se na žalost uopšte nije video i gungula objekata koju smo oèekivali u istom ostalo je skriveno iza cirusa koji su polako preplavljivali celo nebo (mada su neki veštiji posmatraèi navodno uspeli da uhvate jedan ili dva uoèljivija objekta kroz tanke oblake). Prethodna odluka napuštanja velikog medveda se pokazala ispravnom, pošto je taj deo neba i dalje bio èist, te smo nadoknadom jednostavnih emova (i na kraju, poslednjeg našeg viðenog ema, vrrrlo difuznog M101) uspeli da se prikljuèimo vrhu tabele. Tada je veæ praktièno celo nebo bilo prekriveno oblacima. Tako se jutarnji 'big push' pretvorio u 'big freeze' pošto smo na temperaturi oko 0 stepeni tapkali u mestu i æekali da se nešto desi - mada tada veæ zbog umora nismo bili sigurni da li više želimo da se razvedri ili da svane. Maraton je praktièno završen razgovorom oko Jankovog teleskopa a par ekipa koje nisu posustajale do poslednjeg momenta su tražile po nebu ne bi našle koji zalutali em koji viri kroz oblake. Na kraju je ipak svanulo, a ljudi su krenuli da se pakuju posle duge noæi pune doživljaja. Naðena je veæina olovaka, i, što je još bitnije stajlus od kasiopeje (neverovatno koliko se lakse traži pod malo jutarnjeg svetla i pored silnih lampi koje su bile dostupne preko noæi). Moj teleskop se opet našao u Golfu, a tada je zapoèela poslednja potraga na maratonu, ali ovoga puta ne za emovima, veæ za kljuèevima pomenutog Golfa pošto sam nekako uspeo na relaciji poljana-kola pri sklapanju da izgubim kljuè iz džepa. Sve prisutne ekipe su se nesebièno dale u potragu posloviène igle u plastu sena, tj. kljuèa u travi ili okolini kola. Ovim putem još jednom da zahvalim svima koji su pritekli u pomoæ u tim umornim jutarnjim èasovima. Nevaljali kljuè je na kraju ipak naðen, zavuèen ispod otiraèa u kolima gde je po svoj prilici upao dok sam ubacivao teleskop. I tako, oko 7h smo mahnuli prijateljima i krenuli put Novog Sada i Subotice. (april 2003.)
|
