|
I ove godine, na Mesijeovom Maratonu 2003, imalo se šta videti (osim M-ova). Pristigle ekipe su bile u nešto manjem broju nego prethodnih godina, ali je zato njihov takmičarski žar dostigao prošlogodišnji nivo entuzijazma. I u pogledu prisutne opreme osetio se veliki pomak. Uz nekoliko starih "znanaca", "home-made" 6 inčnog Njutna našeg prijatelja Attile, 4,5 inšnog "Bressera " Milan Gucića, školskog refraktora ekipe iz Zrenjanina, bilo je i nekoliko novih instrumenata koji su okupirali moju pažnju.
Otac i sin Spremo, iz Novog Sada, pojavili su se sa divnim refraktorom objektiva 70 mm, meni nepoznatog proizvodjača (u brzini ne zapisah firmu), koji je odmah privukao moju pažnju elegancijom oblika koji odlikuje refraktore. Međutim, saglasno skromnoj velicini objektiva i slika koju ovaj teleskop daje, ipak nije mogla da se uporedi sa teleskopima o kojima će u nastavku ovog izveštaja biti reči. To je uočio i stariji takmičar pomenutog tandema, koji se očigledno već "upecao" na "aperture fever" jer je sa radoznalošću, u pauzama između pitanja svog sina, "šacovao" veće instrumente (i uzdisao). Prvi put sam imao prilike da nebo posmatram kroz teleskopa "Ssmit-Kasegren", i to C 8, poznatog proizvodjaca "Celestron" USA, oko kojeg su, dobivši ga iz Petnice, simpatični mladići iz Valjeva stalno obigravali. Svoju reputaciju jednog od najpopularnijih i najkorišćenijih instrumenata u svetu, ovaj teleskop je, u mojim očima zaista opravdao. Oštra slika, svetli fon neba, elegancija oblika i profesionalna oprema.... jednom rečju instrument iz snova, koji Vas navodi na pomisao da zažalite što se niste bavili fudbalom, postali fudbaler, zaradili puno novaca i onda kupili Celestron... Ipak, zvezda večeri (u odsustvu Pamele Anderson), bio je teleskop 99,99 % " YU home made" momka iz Backe Palanke, Janka Mravika, objektiva 12 inča f 5, na ekvatorijalnoj montaži. Instrument kao iz izloga, koji je te večeri imao svoj "first light" jer je dva dana ranije aluminizirano njegovo ogledalo koje je sam Janko izbrušio i ispolirao, na taklav način da se po mojoj proceni njim ne bi postideo ni original "Meade" te veličine. Sve na ovom teleskopu, sem aluminijumskog sloja na ogledalu plod je ruku ovog sjajnog momka i njegovog entuzijazma i znanja, koje nesebično prenosi na nas nekolicinu njgovih "sledbenika". Poznavajući ga, ne bi me iznenadilo da uskoro ovaj entuzijasta napravi i komoru za aluminizaciju. Ono što je bitno u celoj priči, je činjenica da je ovaj mladić, ceo "proizvodni ciklus" odradio svojim rukama, od domaćeg materijala i sa domaćim kapacitetima, i jedina uvozna stvar je okular. Dakle, njegov primer nam otvara velike mogućnosti u oblasti samogradnje teleskopa, i sigurno je da će dati zamajac razvoju ovog divnog i izazovnog hobija. Odmah da kažem, slika u njegovom okularu bila je odlična, i prava je šteta što je njegovom fokuseru nedostajalo 1-2 cm dodatnog hoda da izoštri sliku do savršenstva, a što je sve plod žurbe njegovog kreatora, koji je imao vrlo malo vremena da ceo teleskop završi do maratona, u čemu je na kraju uspeo, po cenu ove male nepreciznosti. Ovaj nedostatak zahteva malu korekciju položaja ogledala (produženjem fokusa) odnosno pomeranjem fokusera (sto je komplikovanija opcija) za cm-dva. No i pored toga, nezaboravni su likovi recimo M 13 u Herkulu, gde se i pored opisanog nedostatka, moglo razlučiti obilje zvezda po rubu ovog M-a. Jako mi je žao što je pred jutro došlo do naoblačenja (a i ja sam se povukao na "dremku") tako da sam od objekata u okolini Strelca video samo moju omiljenu "Lagunu", koja je na žalost, zbog izmaglice pri horizontu bila gotovo neprepoznatljiva, jer se nije video njen magličasti deo, već samo najsjajnije zvezde u ovom objektu. I kao zaključak uz ovaj prikaz, dodao bih svoje lično uverenje da će ovaj maraton biti zapamćen po pojavi teleskopa iz 100 % sopstvene produkcije (jer do sada smo o tome samo pričali, a sada vidimo da je to dostižan cilj) i uveren sam da će već na leto, (kada planiramo astro-kamp) biti novih samograditeljskih projekata. Ubačene "krtice" me informišu iz krugova teleskopdžija-samograditelja, da se nekoliko takvih već uveliko "kuva". Vedro nebo... U Novom Sadu, 02.04.2003 godine (april 2003.)
|
