|
Prošle godine smo imali priliv teleskopa tako da nismo morali da radimo MM sa OBA teleskopa. Nažalost vlasnik 8" Meade Smid Njutna se razboleo pa nije mogao doći kao i još jedan teleskop reflektor od 4.5" iz za mene još nepoznatih razloga. Bilo kako bilo tu su nam bili naši strai prijatelji, BRESER refraktor od 102mm i BAUŠ AND LOMB reflektor od 4.5" i naravno naše novo čedo LX200 10" koga naravno nismo uključivali u struju (bar jedno izvesno vreme).
Iako smo imali nekih početnih problema oko organizacije na moje divno iznenađenje dosta smo se brzo skupili i krenuli tj. tačno na vreme kad sam i planirao. Tu sam uračunao i standardno kašnjenje njegovoe ekselencije predsednika skopkog AD, Andreje;-)). Na lokaciji Rudine smo stigli dok je još bilo svetlo i moram priznati da sam se razočarao jer je nebo više nalikivalo na zebrinu kožu zbog nekih prugastih oblaka. Ipak smo mi postavili teleskope i pripremili ih za takmičenje i za divno čudo nebo je polako počelo da se rasčišćava. Dovoljno za početak. Takmičili smo se tako što umesto sudije smo jedni druge kontrolisali, a kad bi LX200 našao nešto interesantno svi bismo kao dečica u redu dolazili da uživamo. Bilo je takmičarskog karaktera, tako da nije dolazilo da sumnje da li nešto je ili nije nađeno. Mislim i da je kontrola radila odlično, ali se ja više pouzdam u poštenje takmičara. Da budemo pošteni mi smo još mladi i naivni u svemu ovome i za nas je ovo više bila neka solo trka negoli jedan protiv drugih. LX200 sa tatom
"Trka" je počela u 19h 06 min. i neki su odmah pronašli M74. Ja sam pokušao, ali na toj visini, sa ovim kvalitetom neba i sa tom magnitudom jednostavno nisam hteo da gubim vreme. Pomučio sam se sa M33 (a kažu da može da se vidi golim okom. Sumnjam) dok su M31 i M32 bili laka meta, ali zato M110 nikako nisam mogao da vidim. Zbog oblačanosti nisam uspeo da uhvatim ni M79 u Zecu. Dalje je sve teklo standardno dobro sve dok nije došlo vreme da se uđe u MM pakao tj. sazvežđe Device gde ima jedan kup teško vidljiviih galaksija. Ja sam nekoliko dana ranije po prvi put teleskopom ušao u Devicu koliko da vidim kako to izgleda. Za mene je to teror. Nije humano. Nema ni sjanih zvezda po kojima bi se vodili. Išao sam što bi se reklo pešice. Polako klizeći od zvezde do zvede koje se jedva video u nišanu i najviše mi je bilo krivo što kad znam da ima neki M u okularu, a ja ga jednostavno ne vidim. Tako da sam posle više od pola sata u Devici našao samo oko plovine njenih M-ova. Posle toga sam sebi dao pauzu za večeru.
Onda je nebo počelo da nam priređuje igru "sad me vidiš sad me nevidiš". U toku cele večeri nekoliko puta se naoblčivalo skoro 100% da bi se potom 100% razvedrilo. Bar su nam te pauze koristile da vidimo šta smo eventualno ispustili i da napravimo plan gde napsti i koji M ako se oblak pocepa na nekom mestu. I sam sam tako uspeo uloviti nakoliko M-ova. Na kraju je za divno čudo oblak rešio da se pomeri od Strelca tako da sam skoro sve osim dva M-ova tamo uspeo da ulovim. Moje mišljenje je da je tamo bolje gledati M-ove kroz nišan ili dvogled negoli kroz teleskop. Na žalost Pegaz, Jarac i Vodolija su ostali prekriveni oblacima i nije se moglo bilo šta naći tamo.
A sada nešto o posadama i teleskopima. LX200 su opsluživali Emin i Andreja kojima je ovo bilo prvi put da jure M-ove. Važno je da im je virus ušao, nadam se da će se ubuduće dobro razvijati:-)) Našli su 68 M-ova, a našli bi i više da su bili malo odmorniji i revnosniji. Na Njutnovom reflektoru od 4.5" su bili Vasko i Alek (može se reći sad već standardni par). Ulovili su 75 M-ova. Breserov refraktor koristio sam ja, a pomagali su mi Vlado i Viki. Dopingovao teleskop sa Orionovim 9x50 nišanom i nešto kao telard Orionov nišan sa crvenom tačkom. Moram priznati da je cela ta mašinerija odlična i da svakom ostaje samo da se malo bolje upozna sa nebom i malo istrenira i neće mu pobeći ni jedam objekt na nebu bilo M ili šta drugo. Sa njim sam uspeo da ulovim 91, račujući i M109 u UMa koji sam nekoliko puta lovio jer i ako sam ga imao u okularu nisamu uspeo da ga vidim sve dok nije došao negde u zenitu gde je nebo bilo dosta tamnije od severoistoka gde sam ga prethodno lovio. Uistinu težak objekat. Uspeo sam tek perifernim vidom da ga uočim. Pored ljudi koje sam nabrojao tu su bili još nekoliko članova (Emilija, Goran, Martin, Hanolio, Borče i Zoki) koji su MM iskoristili da bi se upoznali bolje sa nebom no i da se uključe u traženju nekih lakših M-ova. Sve u svemo dobro je prošlo. Nadam se da ćemo dogodine organizovati prvi MM u MK. Do tada nam ostaje se više uvežbamo sa teleskopima i da bolje upoznamo nebo. Pozdrav svima iz prolećnog Skoplja (mart 2004.)
|