am@astronomija.co.yu

 

 
Galaksije
 

 

 

Sadržaj AM

 

 

događaji
Gama bljesak
Ilustracije eksplozije uočene 27.12.2004.
Bljesak se prostire Galaksijom Credit: NASA
Neutronska zvezda. Credit: NASA

Iako je zabeležena još prošle godine, snažna eksplozija u udaljenom području naše Galaksije tek sada je došla na stranice Interneta i u naše medije.

Dakle, tamo daleko, na nekih 50 000 svetlosnih godina, došlo je do eksplozije na jednoj neutronskoj zvezdi. Zvezda se nalazi u sazvežđu Strelca i nosi oznaku SGR 1806-20.  Neutronska zvezda je ostatak nekadašnje normalne zvezde (smo nekoliko puta masivnije od našeg Sunca) koja je istrošila svoje gorivo te je eksplodirala u vidu supernove. To što je ostalo nakon eksplozije je neutronska zvezda. Neutronska zveda ima masu nešto veću od Sunca, ali njen prečnik iznosi svega 20-tak kilometara (radi poređenja prečnik Sunca iznosi oko 1,4 miliona km).

Ova zvezda, SGR 1806-20, pripada vrlo retkom tipu neutronskih zvezda. U našoj galksiji ima na milione neutrosnkih zvezda, ali svega desetak su „magnetari“. Magnetari su ultramagnetne zvezde, zvezde sa mnogo jačim magnetnim poljem nego što je to uobičajeno kod neutronskih zvezda. Zapravo, magnetari poseduju intenzivnije magnetno polje od bilo kog drugog objekta u univerzumu.

Ali, da se mi vratimo na vest. Dakle, pre 50 hiljada godina deslia se eksplozija. Do nas je ona stigla 27. decembra 2004. godine, kada su je detektovali Naisni i evropski sateliti, a zatim i mnogi zemaljski radio-teleskopi širom sveta. Bljesak eksplozije je bio toliko snažan da je obasjao gornje slojeve Zemljine atmosfere. Čak se odbio od Meseca koji inače ima vrlo slabu odbojnu moć. Bljesak je trajao svga jednu desetinku seknude, ali bila je to stravična desetinka sekunde. Naučnici su izračunali da je neutronska zvezda u toj eksploziji ispustila više energije nego što to Sunce učini u toku 100 hiljada godina. Nikad do sada nije zabeležena toliko snažna eksplozija.

Na našem nebu bljesak je u deliću seknude bilo jednak sjaju punog Meseca. Međutim, to je bio bljesak gama i, u manjoj meri, X zraka, a ne u viljivoj svetlosti i zato se on nije video golim okom. Izvanredan naučni značaj koji imaju ovakvi događaji odmah su okupili 20 instituta u zajedničko osmatranje i dalje izučavanje bljeska.

Ova eksplozija je nametnula mnoga važna pitanja, između ostalog i kakav to mehanizam može da oslobodi toliko mnogo energije, i zatim, da li su takve i još snažnije eksplozije bile uzrok masovnih izumiranja u prošlosti na našoj planeti.

Naučnici su vrlo zadovoljni što su imali priliku da posmatraju ovaj događaj. Dr Rob Fender sa Sautempton univerziteta kaže: „Ovo je jedinstven događaj u životu čoveka. Mi smo posmatrali jedan objekat svega 20 kilometara u prečniku koji se nalazi na drugoj strani Galaksije, a koji je ispustio više energije u desetinki sekunde nego što Sunce emituje za 100 hiljada godina."

Da se ova eksplozija dogodila mnogo bilže, na manje od 10 svetlosnih godina mi bismo bili u nepremostivim problemima, jer bi eksplozija ozbiljno oštetila našu atmosferu i verovatno bi izazvala masovno izumiranje. Srećom, u našoj blizini nema magnetara.

 

(23.02.05.)

vrh