| OBJEKTI DUBOKOG NEBA
Pazljivom posmatracu nocnog neba, narocito van gradskog podrucja ne mogu promaci maglicasti objekti razlicitog oblika i sjajnosti. U pitanju su tzv. "Objekti dubokog neba". Ukoliko posmatrac poseduje makar dvogled, ovaj instrument otkriva razlicite oblike i strukture ovih objekata. Sadasnja astronomska naucna shvatanja su izvrsila podelu obzirom na rastojanje, tako da se ovi objekti uglavnom dele na :
A1 Elipticne
Elipticnog su oblika, sjajne u centru, a sjaj im, iduci ka periferiji, opada. Tipican primer: M32:
A2 Spiralne
A2.1. Obicne spiralne galaksije sa granama koje polaze iz centralnog jezgra. U ovu grupu spada i nas Mlecni put.Tipican primer je M31:
A2.2 Preckaste spiralne galaksije - imaju dugu sjajnu precku koja prolazi kroz jezgro
A3 Socivaste (prelazne) prelazni oblik izmedju elipticnih i spiralnih galaksija.
Tipican primer: M84:
A4 Nepravilne - nemaju pravilan oblik
B1 Zvezdana jata (rasejana, loptasta)
Rasejana jata su razlicitog oblika, sa nekoliko desetina do nekoliko hiljada zvezda.Najpoznatije, i okom vidljivo rasejano jato su Plejade, M45:
Loptasta jata sadrze veoma veliki broj zvezda, od toga znatan broj su crveni dzinovi i superdzinovi. Najpoznatije, i u dobrim uslovima vidljivo loptasto jato je M13 u Herkulu:
B2 Magline (svetle i tamne) Medjuzvezdani prostor ispunjen je razredjenim gasom (uglavnom vodonik) i prasinom (sitne cestice velicine od desetih do stotih delova mikrometra). U pojedinim delovima svemira (najcesce u galaktickoj ravni) ova materija je nesto zgusnutija od 100 -1000 atoma po cm3 i cini tzv. galakticke magline, ili oblake. Magline se dele na: Tamne - oblaci gasa ili prasine koji su dovoljno gusti da apsorbuju svetlost objekata koji se nalaze iza njih, te se kroz instrument vide kao tamni prostor bez zvezda.Najpoznatija tamna maglina, i verovatno jedan od najlepsih prizora na nebu je tzv maglina Konjska Glava:
Svetle koje se opet dele na:
A/ emisione - apsorbuju svetlost bliskih zvezda, pa je emituju u vidljivom delu spektra. Primer je M42 u Orionu: B/ refleksione - svetle zahvaljujuci refleksiji svetlosti bliskih zvezda na cesticama medjuzvezdane prasine. Lep primer je maglina oko zvezde Meropa u Plejadama.
C/ planetarne magline - to su srazmerno male gasovite magline ovalnog oblika.To ime su dobile obzirom da posmatrane kroz teleskop sa malim uvecanjem, podsecaju na planete, iako sa njima nemaju nikakve veze. Obicno u centru imaju vrelu zvezdu - tzv."belog patuljka", a nastale su tako sto je centralna zvezda eksplozijom odbacila gornje slojeve, ali ne velikom brzinom. Najpoznatija je M57 u Liri.
Mesijeov katalog objekata dubokog neba U svetu lovaca na komete, Sarl Mesije, (1730-1817) poznati francuski astronom, zauzima pocasno mesto, i to kako po broju novootkrivenih kometa, tako i po cuvenom Katalogu maglina i zvezdanih jata, poznatijem po nezvanicnom nazivu: "Mesijeov katalog".
Namera Mesijea je bila da sastavi katalog poznatih maglicastihobjekata, kako bi olaksao potragu za kometama, obzirom da su pomenuti objekti u skromnim teleskopima onog vremena licili na komete.Svaki od ovih objekata je dobijao oznaku M i redni broj u katalogu, tako da npr. prvi objekat u ovom katalogu nosi oznaku M1 - cuvena Krab maglina ostatak supernove iz 1054. godine. Mesijeov katalog objekata dubokog neba sadrzi polozaje najsjajnijih maglicastih objekata, ukupno 110, od kojih je veliku vecinu licno katalogizirao sam Mesije, ili su isti nakon njegove smrti uneti u katalog prema njegovim ranijim posmatranjima i zapisima. U danasnje vreme, Mesijeov katalog, osim svoje prvobitne namene, sluzi i kao dobar trening lovcima na komete, te je uobicajeno da se za vreme tzv. "zvezdanih zurki" pokusa sa pronalazenjem svih navedenih objekata u toku samo jedne noci. Ono sto je znacajno za posmatranje objekata iz Mesijeovog kataloga, je to sto se dobar deo objekata iz ovog kataloga moze videti sa nasih geografskih sirina, i to uz pomoc obicnog dvogleda npr. 7x50, jer je Mesije prilikom svojih osmatranja koristio dosta nesavrsene teleskope po danasnjim merilima, koji su po optickim mocima ravni danasnjim teleskopima refraktorima od 8 cm objektiva. U idealnim uslovima, sa posmatrackog mesta u kojem nema osvetljenosti neba, neki od ovih objekata su vidljivi golim okom: (u razlicito doba godine) M45 Plejade, M42 Velika Orionova maglina, M31 Andromeda, M8 Laguna - maglina, M44 Jaslice itd. Vise podataka o Mesijeovom katalogu, i o svakom od objekata iz ovog kataloga moze se naci na www.seds.org/messier/ U AM o ovim objektima pogledajte ovde! U novije vreme, krajem 19 veka, sacinjen je i objavljen Novi opsti katalog (New General Catalog), autora Henri Drejer koji sadrzi 7840 nezvezdanih objekata (u kojem se nalaze skoro svi objekti iz "Mesijeovog kataloga"). Svaki od objekata u ovom katalogu dobio je oznaku NGC i pripadajuci broj. Ovaj katalog i je 1894. i 1904. dopunjen od strane autora, sa 5386 maglina. Objekti u ovom katalogu imaju oznaku IC i pripadajuci redni broj.
Literatura: "Mesijeov katalog" M.Jelicic i Dragan Mikesic objavljeno u casopisu "Vasiona" br. 4/84. U Novom Sadu, 26.5.1999 |
