2.11. Izrada matrice za poliranje

Kad  je  fino  brušenje  završeno, mozemo pristupiti poliranju zrcala. Dok smo kod brušenja izmedu dvije staklene plohe nanosili sve finiji i finiji brusni prah i tako smanjivali neravnine površine zrcala i alata, kod poliranja postupak je nešto druga ciji. Kod izrade preciznih optickih ploha kao alat za poliranje gotovo iskljucivo se koristi smola. Smola je naime vrlo gusta tekucina koja u toku poliranja mijenja svoj oblik zajedno sa plohom zrcala i tako joj se stalno prilagodava. U  inozemstvu se mogu nabaviti vec gotove smole za poliranje, no u našj zemlji to još nije moguce, barem ne u malim kolicinama, pa cemo smolu morati prirediti sami. Gotovo svaka knjiga o izradi zrcala iznosi i pokoji "svoj" recept za smolu za poliranje, no glavni  sastojci svih tih recepata uglavnom su isti. Za naše zrcalo  potrebno je oko 1/2 do 1 kg smole za poliranje (bolje nešto više jer se lako moze dogoditi da prvu matricu oštetimo pa cemo morati  izraditi novu). Nabavimo zato slijedece sastojke:

         bitumen              oko 1 kg

               kalafonij                1 kg

               pcelinji vosak    50 do 100 g

Bitumen mora biti tvrd. Nemojte kupovati tekuci bitumen koji se koristi za premazivanje podova, automobila i sl. vec kruti bitumen koji se mora topiti na vatri. Vrlo dobar je bitumen za ljepljenje krovnih ljepenki, ali ga je teško kupiti u koli cinamamanjim od 25 kg. Postoji li u vašoj blizini neko gradilište, pokušajte zamoliti radnike da vam daju komadic te, za vas dragocjene, crne mase. Vrlo je dobra i crna  postolarska  smola koja se moze dobiti i u malim koli cinama  ali je ona znatno skuplja od bitumena.

Smolu za poliranje dobit cemo tako da u nekoj staroj posudi rastopimo bitumen, pa mu zatim dodajemo kalafonij dok smola ne postane dovoljno tvrda, kako se to u  opti ckom  zargonu  kaze. Tvrdocu   mozemo  otprilike  odrediti  tako da manju koli cinu rastopljene smole ohladimo tekucom vodom i onda u nju  pokušamo utisnuti nokat. Smola je otprilike dobre tvrdoce kad nokat  teško ulazi  u  nju. Ako ide lagano, premekana je i  treba  dodati  još kalofonija,  ili je otvrdnuti dugotrajnim kuhanjem. Ako  nokat  i kod jakog pritiska ostavlja samo plitak trag, smola je pretvda  i treba je omekšati dodavanjem bitumena. Ne pomaze li ni to (što je prili cno nevjerojatno) mozete dodati nekoliko kapi terpentina, no oprezno, jer i mala koli cina terpentina jako omekša smolu.

Tvrdoca  smole  jako ovisi o vanjskoj  temperaturi.  Sa  porastom temperature  smola  naglo postaje mekša, tako da  smola  koja  je dobra za rad na sobnoj temperaturi (oko 20 stupnjeva C), moze vec kod  24 ili 25 stupnjeva biti premekana, a ispod 18  pretvrda.  U tabeli 2.5 dani su recepti za smolu za poliranje (ref3).

Tabela   2.5:  sastav  smola  za  poliranje  za  pojedine   radne temperature  prema ref. 3. Postoci se odnose na tezinu  pojedinih sastojaka.
___________________________________________________________________

tip smole    kalafonij %    vosak %    bitumen %   radna temp.
___________________________________________________________________

P10                70             1          29                   30                    35

P9,5               60             1          39                   25                    30

P9                  50             1          49                   20                    25

P8,5              38              1          61                   18                    22

P8                 15              1          84                   15                    20
____________________________________________________________________

Kad smo "skuhali" smolu zeljene tvrdoce, mozemo pristupiti izradi matrice za poliranje. Matricu za poliranje  cini sloj smole  debeo 3 do 8 mm, koji svojom zakrivljenošcu slijedi oblik plohe zrcala.

Obi cno  se ovaj sloj smole nanaša na alat za brušenje jer on  vec ima  potrebnu zakrivljenost podloge, ali se kao podloga za  smolu moze  koristiti i drugi komad stakla, metala ili sl. Bitno je  da se  debljina sloja smole ne mijenja zna cajno od sredine  do  ruba podloge  (recimo  ne  više od oko 1mm ). Da bi  se  matrica  brze prilagodavala  plohi  zrcala,  na  njenoj  površini  izrezuju  se kvadrati ci  veli cine 15 do 25 mm, ovisno o veli cini  zrcala,  kod  cega  je  vazno  da  se sredina podloge  nalazi  u  blizini  ruba središnjeg  kvadratica  (slika 2.20) kako bi se  izbjegla  pojava zona na plohi zrcala. Najjednostavniji na cin izrade matrice je da se  po rubu alata zalijepi traka masnog papira koja za oko  1  cm viri iznad ruba gornje (zakrivljene) plohe alata.

Slika 2.20: polozaj kvadrati ca smole za poliranje

Sad priredimo i smjesu praha za poliranje i vode tako da lici  na rijetko  blato. Ne  dodajte previše vode jer ce  ona,  barem  u po cetku  poliranja, samo smetati i usporavati  proces  poliranja. Rastopljena  smola  za poliranje ulije se u ovako  izraden  kalup tako  da tvori sloj debljine 7 do 8 mm. Smola ne smije biti prevruca da podloga ne bi pukla, a dobro je da se i  podloga zagrije na 30 do 40 stupnjeva Celzijusa (taman toliko da se  još moze drzati u ruci). Smola se zagrije samo toliko da lagano tece, kao med.  Kad je smola ulivena u kalup, treba pri cekati dok  se toliko ne ohladi da više ne moze teci, ali da još bude mekana.  U meduvremenu  plohu  zrcala namazemo prije  pripremljenom  smjesom vode i praha za poliranje. Kad smola dovoljno otvrdne, uklonimo papir sa ruba podloge i na smolu spustimo zrcalo, pazeci pri tome da  ispod  njega ne zaostanu mjehuri zraka. Najbolje  je  da  ga spustimo koso tako da dodirne smolu na jednom rubu podloge pa da onda  polagano  dovedemo zrcalo u kontakt sa cijelom  površinom smole.  Kod  toga  zrcalo  micemo  laganim  kruznim potezima i postepeno povecavamo pritisak na njega. Navlazimo li vodom zadnju stranu  zrcala  lijepo ce se vidjeti koji dijelovi  zrcala  su  u dodiru sa smolom, a koji još nisu. Dijelovi koji su u kontaktu sa smolom izgledaju sasvim crno. Kod ovog postupka dio smole bit  ce istisnut  preko  ruba  podloge  a  debljina  sloja  smole  ce  se smanjiti,  ali  na to se ne treba obazirati. Ohladi li  se smola previše,  tako  da  ni  uz veliki  pritisak  više  ne uspijevamo poboljšati  kontakt zrcala i smole, smolu zagrijemo uranjanjem  u toplu  vodu.  Tek  kad  je zrcalo sa  svim  svojim  dijelovima  u kontaktu  sa smolom, ovaj dio posla je završen. Zaostane  li  pri tome  nekoliko  malih mjehurica zraka, ne vecih od oko 1  mm, na njih se ne trebamo obazirati.Zrcalo  sad odvojimo od smole, operemo i odlozimo na  stranu.  Na smoli  sad moramo izrezati kvadratice. Najbolje je da prvo  nekim oštrim  predmetom  zacrtamo linije po kojima cemo rezati.  Samo rezanje  vrlo je prljav posao i najbolje je da se radi vani  i  u starom  odijelu. Prvo oštrimo nozem uklonimo višak smole koji  je kod formiranja matrice bio istisnut preko ruba podloge i to  tako da je odrezani rub smole malo zakošen prema gore (promjer  gornje plohe  smole  treba  biti nešto manji (1 do  2  mm)  od  promjera zrcala.  Kvadratice izrezujemo oštrim nozen  namazanim  sapunicom ili  sli cnim alatom. Smola ne smije biti prehladna jer  ce  inace pucati  kao staklo. Ne pokušavajte jednim rezom  izdubsti  cijeli kanal  koji treba biti širok 3 do 4 mm i isto toliko  dubok,  vec svakim rezom zarezite oko 1 mm u dubinu. Potrebno je dosta vjezbe da bi se ovaj postupak izvjezbao. Cesto puta se dogodi da se  kod urezivanja uništi matrica pa je potrebno izliti novu. Kod  urezivanja  si  mozemo pomoci na nekoliko na cina. Mozemo naprimjer kanale istopiti starim lemilom, pa samo rubove popraviti nozem. Nešto više posla iziskuje izrada drvenog kalupa u koji se lijevaju plocice smole potrebnih dimenzija, koje se zatim naglo zagriju na plamenu i zalijepe na  podlogu.  Texereau (ref. 4, str. 47 49) preporuca isklju civo ovaj na cin izrade matrica za poliranje, a iz svojeg iskustva mogu reci da se na taj na cin zaista najlakše izraduje matrica koja obicno od prve ispadne odlicno.

Kad  su kanali gotovi, zagrijemo matricu u toploj vodi (30 do  40 stupnjeva C) i na nju postavimo zrcalo premazano smjesom za poliranje. Zrcalo opteretimo sa nekoliko kg tereta i tako ostavimo dok se smola ne ohladi, dakle oko cetvrt do pola sata.

[veci crtez 53 Kb]

Ovaj postupak naziva se toplo prešanje i on osigurava podudarnost ploha smole i zrcala prije po cetka rada (tzv. kontakt). Nije  li kontakt dobar, zrcalo ce se nejednoliko polirati a dobivena ploha bit ce  nepravilna i trebat ce uloziti mnogo truda  da se njen oblik popravi  na sferu. Dobar kontakt najvazniji je  za uspjeh poliranja  i  kasnijeg  korigiranja zrcalne plohe. Osim toplog prešanja postoji i hladno prešanje koje se primenjuje u pauzama kod poliranja, kad je kontakt vec postignut, pa ga  samo treba sa cuvati.  Kod hladnog prešanja jednostavno se zrcalo  premazano smjesom  za poliranje postavi na matricu i optereti  kao i kod toplog prešanja, ali se sada tako ostavi nekoliko sati ili cak i preko  noci. Pri tome treba paziti da se smjesa za poliranje  ne osuši  pa je dobro rub zrcala i matrice omotati  vlaznom  krpom. Osuši li se smjesa za poliranje, smola ce se zalijepiti na staklo i  kod  pokušaja odvajanja zrcala naj cešce  dolazi  do  lomljenja matrice.

Kad je matrica spremna za poliranje, pripremimo smjesu  vode  i praha za poliranje.U malo vode razmutimo nekoliko zlicica praha za poliranje tako da dobijemo rijetku pastu koju na zrcalo nanosimo zli cicom. Poliranje zapo cinjemo sa matricom dolje, dakle u istom polozaju kao i kod brušenja zrcala. Koristimo "W" poteze srednje duzine, i kao i kod brušenja, medusobno zakre cemo zrcalo i alat (matricu). Kod poliranja je otpor kretanju  zrcala cesto mnogo  veci nego kod brušenja, ali to nas ne treba zabrinjavati ako je otpor jednoli can.  Medutim, zapinje li zrcalo ili poskakuje, to je siguran znak da kontakt izmedu plohe zrcala  i smole  nije dobar pa treba ponoviti toplo prešanje. Ako je otpor kod poliranja prevelik, mozemo kod toplog prešanja izmedu zrcala i smole umetnuti komad mrezice za komarce i pritiskom je utisnuti u smolu. Mrezicu naravno namazemo smjesom za poliranje, da se ne zalijepi. Mrezicu uklonimo i hladnim prešanjem popravimo kontakt. Površina  kvadrati ca smole sad je podijeljena na mnoštvo malih kvadrati ca koji smanjuju otpor kod poliranja i omogucavaju lakše odrzavanje kontakta. Kod loše tehnike poliranja oni medutim mogu biti uzrokom tzv.  mikrohrapavosti plohe koja moze pokvariti kvalitetu slike  buduceg zrcala. Ona se obi cno javlja kod forsiranog poliranja vecim pritiskom i brzinom i zato kod poliranja ne treba zuriti.

Vec nakon desetak minuta rada površina zrcala pocet ce se sjajiti. Kad je alat dolje, poliranje obicno pocinje od sredine. Da  se zrcalo potpuno ispolira, potrebno je u prosjeku 6 do 10 sati. U po cetku poliranja lako cemo pratiti kako napreduje poliranje ako zrcalo okrenemo prema svjetlu i povecalom promatramo njegovu površinu. Još neispolirane hrapavosti zaostale od  finog brušenja vide se kao sitne tamne to ckice. Pred kraj poliranja ovih to ckica je malo i teško se opazaju, ali se zato kod  metaliziranja mogu pojaviti kao mutnoca površine zrcala.  Ne zurite zato  sa završetkom poliranja. Mnogo sigurniji test ispoliranosti  plohe je fokusiranje slike zarne niti zarulje ili Sunca na ispoliranu plohu. Na dobro ispoliranoj plohi slika  niti jedva  ce se vidjeti. Pojavljuju li se unutar slike sjajne to ckice, to su preostale rupice od brušenja i one su siguran znak da poliranje još nije završeno.

Ako nakon nekoliko sati poliranja na rubu ostaje  mnogo  to ckica koje teško izlaze, mozemo zamijeniti polozaj zrcala i matrice. Kad je zrcalo dolje, matrica više skida rub zrcala pa ce on uskoro biti ispravno ispoliran. Tek kad je zrcalo skoro sasvim ispolirano, pristupa se opti ckim kontrolama i korekcijama oblika plohe zrcala. To se radi zbog toga što prerana kontrola dovodi do pokušaja korekcije, a kad je zrcalo dobro korigirano  amater se teško odlu cuje za nastavak poliranja da bi uklonio preostale to ckice od brušenja. Rezultat je zrcalo sa dobro korigiranom plohom, ali i mnoštvom to ckica koje raspršuju svjetlo i kvare kontrast slike, posebno kod planeta ili  Mjeseca.  A kako se to ckice obi cno naglo pojave nakon aluminizacije zrcala, koja nije jeftina, teško de ce zrcalo ikad biti do kraja ispolirano.  Takvo zrcalo izvor je mnogih razocaranja i bolje da ga nemate.  Zato pri cekajte sa optickim kontrolama dok zrcalo ne bude potpuno ispolirano.  Tada se mirno mozete posvetiti korekcijama, ne razmišljajuci o tome hoce li se to ckice izgubiti ili ne.

[17 Kb]	[45 Kb]	[48 Kb]	[45 Kb]

[23 Kb] Upravo zavrseno poliranje i korigiranje  6 m zrcala. Zrcalo stoji u podnozju tornja za opticke kontrole (Mario samo pozira ...)

vrh strane