|
Još od prvih dana radija i televizije, emitujemo signale u kosmos. Od (relativno) skoro u stanju smo i da slušamo signale. Radio teleskop univerziteta Wesleyan iz države Ohio, poznat kao "THE BIG EAR" je dugo bio jedan od najvećih uređaja za osluškivanje.
Projektovao ga je i izgradio Dr John D. Kraus, osnivač i direktor opservatorije, i bio je veličine tri futbalska igrališta. Sastojao se od velike metalne baze sa dva ogromna reflektora u vidu metalne ograde (jedna pokretna i jedna fiksirana) i uređaja za praćenje Zemljine rotacije, što je omogućavalo skeniranje noba. Gornju sliku koju je napravio bivši student–volonter na OSU "BEG EAR" Rick Scott prikazuje velike prijemne "trube" i fiksirani reflektor u daljini. Maja 1997. godine, posle skoro 40 godina uspešnog rada, razmontiran je i poslednji deo ovog uređaja ali istraživanja radio kosmosa su se nastavila i dalje. Od početka 1965. godine "VELIKE UŠI" su se koristile za ambiciozni plan istraživanja radio neba, otkrivši preko 20.000 zvezda radio izvora. Promenivši osnovnu namenu sedamdesetih godina prošlog veka, ovaj teleskop postaje prvi koji je konstantno slušao signale u potrzi za vanzemaljskim civilizacijama u okviru SETI (Search for Extra Terrestrial Intelligence) projekta. U tom naporu je postigao takav rezultat da je ušao i u Guinnesovu knjigu rekorda. U jednom momentu, tokom 15. avgusta 1977. godine, student–volonter Jerry Ehman je uhvatio snažan i neočekivan signal, nazvan "Wow! Signal". Ali nažalost, signal se čuo samo jednom, što je bilo nedovoljno za određivanje bližih podataka. Veruje se da je to bio samo odbljesak od nekog kosmičkog otpada, ali ima i drugih mišljenja ... Danas je Jerry 64–godišnjak i u penziji je i još uvek povremeno radi kao volonter u opservatoriji. (jun 2004.)
|
