Kalendar
Reč dve o kalendaru

Ovaj mesec
Neke zanimljivosrti o aktuelnom mesecu

I tada, nekoliko hiljada godina pre Hrista, kao i danas postojao je problem koji je proizilazio iz toga što vreme okretanja Zemlje oko Sunca nije ceo broj dana. Drevni astronomi su to itekako uviđali. Mnogo je vremena i truda trebalo ljudima i to hiljadama godina, ne bi li dokučili što tačnije za koje vreme se Zemlja okrene oko Sunca.

Detalj iz Egipatkse knjige mrtvih

Još 3000 godina pre Hrista stari Egipćani su godinu delili na 365 dana. Obzirom da je to vreme kraće od stvarne vrednosti (rekli smo da prosečno godina traje 365 dana 5 sati 48 minuta i 46 sekundi), njihovo iskustvo u praćenju prirodnih pojava (kao što su poplave Nila, žetve i sl.), pokazivalo im je da se njihov zvanični kalendar ne poklapa sa prirodnim. Znali su da poplave uvek padaju u isto doba godine i to je bio događaj od vitalne važnosti za njihovo džinovsko carstvo. Ali primetili su da iz godine u godinu one po kalendaru kasne sve više, što je njihovim astronomima bio nepobitan dokaz da je njihova zvanična kalendarska godina kraća od prirodne.

Tek posle punih 1460 godina poplave Nila su počele na isti dan kao i pre. To je značilo da je za to vreme njihov kalendar u odnosu na prirodni zakasnio za čitavu jednu godinu, odnosno za 365 dana. Jednostavnim delenjem (365 : 1460 = 0,25) pokazalo se da je njihov kalendar zaostajao za ¼ dana. Kao što ćemo kasnije videti, ovaj kalendar je do tada bio najprecizniji ali je ipak i on činio sistemsku grešku, jer dan ne traje tačno 365 dana i 6 časova, nego malo kraće; ne traje 365,25 dana, nego 365,2422 dana.

Da su Egipćani sačekali da se poplave poklope posle 1507 godina, tek bi onda imali potpuno preciznu računicu o trajanju tropske godine: tek kada se podeli 365 sa 1507 dobije se 0,2422, a ne 0,25.

Zaključak da im kalendar kasni oko 6 časova (0,25 dana), ipak nije pomogao drevnim Egipćanima da usklade svoj kalendar sa prirodom. Tek 238. p.n.e., u devetoj godini vladavine Ptolomeja III Euergetesa[1], egipatski kalendar je reformisan.

Te godine su egipatski sveštenici, a oni su bili najobrazovaniji u svemu pa i u astronomiji, odlučili da svake četvrte godine uvedu još po jedan dan, koji bi posvetili dobrotvornim bogovima. Ta godina, sa jednim danom viška, dakle sa 366 dana, bila je prestupna. Na taj način je zadocnjavanje kalendara koliko–toliko dovedeno u sklad sa prirodom. Kasnije će se videti da je prosečna godina sa svakom četvrtom prestupnom ipak za malo duža od prirodne, pa će biti potrebno još reformi kalendara da bi se, koliko je god to moguće, usaglasila sa prirodnom.

Rosetta

Godine 1866. nemački egiptolog Karl Rihard Lepsijus[2], pronašao je jedan natpis na kamenoj ploči pisan na tri jezika, sličan slavnoj Rozeti, kamenu koji je 1821. godine Jean–Françoisu Champollionu poslužio za dešifrovanje hijeroglifa. Bio je datiran na 7. mart 238. godine p.n.e. U njemu je, između ostalog, bila uklesana i odredba u kojoj se govori baš o predstojećim reformama egipatskog kalendara. Obzirom da je taj natpis Lepsijus pronašao u predgrađu drevne Aleksandrije Kanopusu, ta odredba je u nauci dobila naziv kanopski edikt ili tabla iz Tanisa.

Dr prof. Milutin Milanković naš veliki matematičar, astronom i geofizičar svetskog glasa i slave, a ujedno i veliki poznavalac antičke nauke, smatrao je da je duhovni otac te reforme egipatskog kalendara bio ili Arhimed[3] ili Eratosten iz Kirene[4]

Kalendar koji još i danas upotrebljava naša pravoslavna crkva čedo je aleksandrijske naučne misli, a do nas je dopro preko Rima i Julija Cezara. Kako je to bilo, biće reči malo kasnije.

(septembar 2002.)

| Home | Sadržaj | Galaksija | Sunčev sistem | Teorija i praksa |
| Instrumenti | Istorija i tradicija  | Efemeride 2002 |

vrh