Kalendar
Reč dve o kalendaru

Ovaj mesec
Neke zanimljivosrti o aktuelnom mesecu

Najpre da vidimo ko je bio Gaj Julije Cezar.

Smatra se da je Cezar (100 – 44 p.n.e.) bio najčuveniji vojskovođa slavne rimske imperije. Bio je vešt političar i veliki govornik. Osvojio je od 58 – 52 p.n.e.Galiju (na teritoriji današnje Francuske i Belgije) i prešao u Grčku i na britanska ostrva, pokorivši ih. Kada je njegov rival Pompej, član Prvog trijumvirata (Cezar, Kras i Pompej), nagovorio Senat da mu oduzme komandu nad legijama u Galiji, Cezar je 49. godine prešao reku Rubikon i pošao na Pompeja da bi ga potukao u bici kod Fasale. Pošao je zatim u poteru za njim čak do Egipta ali ga je tamo zatekao već ubijenog.

Cezar je onda zbacio sa vlasti egipatskog kralja Ptolomeja XII[1] i na presto doveo čuvenu lepoticu i kasnije majku njegovog sina, Kleopatru. Zavladao je čvrstom rukom celom rimskom državom kao diktator i proglasio se za imperatora ali je ubrzo, 44. godine pre Hrista, ubijen u Senatu od strane zaverenika – republikanaca Bruta i Kasija.

Očigledno je da istorija ne bi zaboravila Cezara i da nije izvršio reformu kalendara u starom Rimu. Ali taj reformisani kalendar učiniće ga dodatno nezaboravnim vladarom velike rimske države.

Reforma je izvršena po sugestijama egipatskog matematičara i astronoma, čuvenog Sosigena iz Aleksandrije, a po Juliju Cezaru se i danas naziva julijanski kalendar.

Za osnovu julijanskog kalendara uzeta je sunčeva ili tropska godina, za koju smo rekli da je vremenski period koji protekne između dva uzastopna prolaska Sunca kroz prividne fiksne tačke na njegovoj putanji, a koje mogu da budu tačke ekvinocijuma[2] ili solsticijuma[3]. Godina je bila podeljena na 12 meseci, od kojih je šest bilo sa po 31 dan, šest sa 30, a jedan sa 29 dana[4]. Početak godine, koji je do tada bio 1. marta, promenjen je i prebačen na 1. januar.

Ovako podeljena na mesece, godina je imala 365 dana ( 31x7 + 30x4 + 28x1 = 365 ). Zbog toga je odlučeno da svaka četvrta godina ima jedan dan više (366 dana) i da bude prestupna. U prestupnoj godini mesec februar je imao 30 umesto normalnih 29 dana.

Uvođenjem prestupne godine, postignuto je da svaka četvrta godina bude duža za jedan dan, što je dovelo do toga da je sada prosečna dužina godine iznosila 365,25 dana, odnosno 365 dana i ¼ dana (što iznosi 365 dana i 6 časova). Time se postiglo da je kalendarska godina bila duža od prirodne za razliku od 365,2500 – 365,2422 tj. za 0,0078 dana. Kada se to preračuna u minute, ta razlika iznosi 11 minuta i 13,92 sekunde. Obično se u računima uzima da je razlika 11 min. 14 sec.

Ipak, čak i zbog ove naoko male razlike, nekoliko stotina godina od njegovog usvajanja, ljudi bliski crkvi su zapazili da se zakonski kalendar ne poklapa sa prirodnim. Zakonski ide napred! Takođe, greška u kalendaru je dovodila i do netačnog određivanja datuma Uskrsa i ostalih praznika. Julijanska godina je bila duža od prirodne za 11 min. 14 sec., što je za proteklih 400 godina, koliko je prošlo od Cezarevog usvajanja kalendara, dovelo do toga da je kalendarska godina bila duža za čitava 3 dana. Za tih 400 godina ona je "žurila" za 4492,8 minuta, ili preračunato, 3 dana, 2 sata, 52 minuta i 48 sekundi! Za sledećih 400 godina ta razlika bi narasla i iznosila bi 6 dana, 5 sati, 45 minuta i 36 sekundi. To je značilo da na svakih 100 godina kalendarska godina biva duža od prirodne, kosmičke godine, za 18 h 43' 12''.

Na Prvom vaseljenskom Saboru[5] u Nikeji 325. godine, kalendarska, julijanska ravnodnevica padala je 24. marta, dakle 3 dana posle stvarne, 21. marta,. Tada će biti doneta odluka da se Uskrs praznuje u prvoj nedelji posle punog Meseca posle prolećne ravnodnevice. U XVI veku su definitivno zaključili da nešto nije u redu kada su izračunali da prolećna ravnodnevica pada 11., a ne 21. marta. Razlika između zakonskog i prirodnog kalendara se uvećala na čitavih 10 dana! U XVIII veku ta razlika se uvećala na 11 dana, u XIX veku na 12, a u XX veku na čitavih 13 dana. 

O ovome će detaljnije biti kasnije reči.

(septembar 2002.)

| Home | Sadržaj | Galaksija | Sunčev sistem | Teorija i praksa |
| Instrumenti | Istorija i tradicija  | Efemeride |

vrh