Kalendar
Reč dve o kalendaru

Ovaj mesec
Neke zanimljivosrti o aktuelnom mesecu

Milutin Milanković   (1879 - 1958)

Reformom julijanskog kalendara od strane pape Gregoriusa XIII 1582. godine postignuto je maksimalno približavanje dužina kalendarske godine prirodnoj, tropskoj. Ona traje prosečno 365,24218967 dana, a srednja gregorijanska godina 365,2425 dana.

Te godine je papa svojom odredbom – bulom uredio da posle četvrtka 4. otobra sutradan jednostavno osvane petak 15. oktobra. Time je iz julijanskog kalendara izostavljena nagomilana razlika u kalendarima, koja je u tom trenutku iznosila čitavih 10 dana. Da bi se kalendar usaglasio sa dužinom tropske godine, u buli je stajala odredba po kojoj će svaka četvrta godina biti prestupna, sem one godine stoleća koje nisu (bez ostatka) deljive sa 400.

Prema toj odredbi, sledeće sekularne godine neće biti prestupne: 1700, 1800, 1900, 2100, 2200, 2300, 2500, 2600, 2700, 2900 itd.

Znači da će prestupne godine biti one sekularne godine koje jesu deljive sa 400 bez ostatka. To su sledeće godine:

                        1600, 2000, 2400, 2800, 3200, … itd. 

Neke katoličke zemlje kao na primer Italija, Španija, Portugalija i Poljska, odmah su uvele taj novi, gregorijanski kalendar u svetovnu i građansku upotrebu – sve sa datumom od 15. oktobra 1582. godine. Ostale katoličke zemlje zapada uvodile su novi kalendar sto, dvesta, pa čak i više godina kasnije.

Pravoslavna crkva i države kao Rusija, Jermenija, Grčka, Bugarska, Rumunija, Srbija, Crna Gora i druge, pridržavale su se tzv. starog julijanskog kalendara, koji je, kao što smo videli, stalno akumulirao grešku i uvećavao je po stopi od jednog dana na svakih 128 godina.

Dana 1.maja 1923. godine u Carigradu, ekumenski patrijarh[1] Meletios IV Metaxakis, sazvao je Sabor predstavnika svih pravoslavnih crkava i država. Srpska pravoslavna crkva je takođe dobila poziv da pošalje svoje predstavnike na taj Sabor. Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca a u ime crkve, zastupao je mitropolit crnogorsko–primorski Gavrilo Dožić, a kraljevsku vladu dr prof. Milutin Milanković, kao predstavnik naše nauke.

Glavni razlog za sazivanje je bio reforma već zastarelog julijanskog kalendara i njegovo usaglažavanje sa gregorijanskom. Prof. Milanković je skupu predložio genijalno reženje za oba problema.

Kao posledica toga, Sabor je na kraju doneo zaključke o kalendaru sadržane u 10 tačaka:

1. Trinaest dana treba oduzeti od julijanskog kalendara. Oni predstavljaju akumuliranu razliku u računanju vremena od ekumenskog Sabora održanog u Nikeji 325. godine.

2. Crkveni praznici koji padaju u dane između 1. i 14. oktobra, a koji su izostavljeni iz kalendara, slaviće se svi 14. oktobra, ako nadležni sveštenik ne predloži drugačije.

3. Svi meseci u godini imaće isti broj dana i u buduće kao i do tada. Februar će imati 28 dana u prostoj godini, a 29 dana u prestupnoj.

4. Kao i ranije i dalje će postojati dve vrste godine: prosta (neprestupna) sa 365 dana i prestupna sa 366 dana. Prestupna će biti svaka četvrta godina, odnosno ona koja je deljiva sa brojem 4 bez ostatka. Izuzetak od pravila su one sekularne (vekovne) godine opisane u tački (5).

5. Sekularne ili godine stoleća (one koje se završavaju sa 00 na kraju) biće prestupne samo ako broj vekova podeljen sa brojem 9 daje ostatak 2 ili 6. Drugim rečima, ako broj godina podeljen sa 900 daje ostatak 200 ili 600, ta će godina biti prestupna (prikazane u tabeli masnim slovima). Ostale su proste.

2000, 2100, 2200, 2300, 2400, 2500, 2600, 2700, 2800, 2900, 3000, 3100, 3200, 3300, 3400, 3500, 3600, 3700 itd.

6. Fiksni svetovni praznici zadržaće datume koje su imali do tada.

7. Pokretni praznici zavisiće od datuma Uskrsa. U saglasnosti sa kanonskim odredbama, Uskrs će se slaviti prve nedelje posle punog Meseca posle proleće ravnodnevice.

8. Uskršnji pun Mesec biće određen astronomskim proračunom, koji za reper uzima meridijan koji prolazi kroz kupolu Hristovog hrama u svetom gradu Jerusalimu.

9. Ekumenski patrijarh zahtevaće od Petrograda, Atine, Beograda i Bukurešta da izračunaju dugoročnu tabelu kada pada Uskrs i dužni su je dati svim ostalim pravoslavnim crkvama.

10. Ova reforma julijanskog kalendara ne može ni na koji način biti smetnja (prepreka) za kasnije promene koje mogu biti učunjene od svih hrišćanskih crkava.

Ipak, izdvajaju se dve osnovne karakteristike ove usvojene reforme julijanskog kalendara našeg renomiranog naučnika prof. Milankovića:

Prvo, izostavljanjem 13 dana u oktobru 1923. godine, julijanski kalendar se u potpunosti usaglašava sa gregorijanskim. Tom odlukom, posle nedelje 30. septembra dolazi ponedeljak 14. oktobar.

Drugo, odlukom sadržanom u tački br. 5 Sabora, o godinama koje će biti prestupne za period od sledećih 900 godina, izbačeno je sedam (7) godina stoleća koje neće biti prestupne. To pravilo u tom 900–godišnjem periodu daje 218 prestupnih godina, umesto 225 koliko ih je bilo po starom, julijanskom kalendaru i 682 proste godine. (Podsetimo se da bi po starom julijanskom galendaru bilo, pošto je svaka četvrta godina prestupna, 900 : 4 = 225 prestupnih godina). 

Na osnovu ovog gornjeg pravila, može se izračunati da je prosečna dužina Milankovićeve godine sada:

365 dana i 218/900 dana, a to je: 365,24222[2] dana, što je veoma blizu prosečne vrednosti trajanja tropske godine, koje kao što smo rekli, iznosi 365,24219 dana.

Razlika između Milankovićeve i tropske godine iznosi svega 2 sekunde godišnje. Da bi se razlika akumulirala do jednog dana, potrebno je 86.400 : 2 = 43.200 godina! Zbog toga je to do danas najtačniji kalendar u ljudskoj istoriji, čija se tačnost preko ove ne može ni zamisliti.

Nažalost, ono izostavljanje 13 dana u oktobru nije sprovedeno u pravoslavnim zemljama i crkvama tako da je i dalje ostalo računanje datuma po starom julijanskom kalendaru, sa razlikom od 13 dana prema gregorijanskom. Ta razlika se neće povećavati ni u XXI veku. Tek kasnije će se uvećati na 14 dana.

Na sednici Sabora upriličenoj prilikom usvajanja predloga našeg naučnika dr. prof. Milankovića, sve delegacije su ga srdačno pozdravile i čestitale mu na genijalnom rešenju koje je ponudio u skladu sa astronomskom naukom. To njegovo rešenje je omogućilo oskulatorno[3] približavanje našeg julijanskog i gregorijanskog kalendara. Prof. Milanković je bio i redaktor odluka Sabora 1923. godine u Carigradu. Za svoj rad na vaseljenskom Saboru pravoslavnih crkava i brilijantno rešenje kalendarskog problema, koje nikad pre njega nije postiglo toliku tačnost, Milanković je od mnogih vlada bio odlikovan.

Posle završetka Sabora (neki pišu Kongresa), koji je trajao šest nedelja, profesor Milanković je dobio od vaseljenskog patrijarha Meletiosa IV sledeće pismo:

Uskoro posle toga, prof. Milutin Milanković je dobio molbu carigradskog patrijarha da sastavi pashaliju[4] prema novom kalendaru za sledećih 100 godina, što je on i uradio.

U skladu sa usvojenim odlukama na VII vaseljenskom Saboru, Uskrs će se praznovati svake godine u onu nedelju koja dolazi posle punog Meseca posle prolećne ravnodnevice. Zadatak prof. Milankovića bio je u tome da astronomskim računom odredi vremena punih Meseca za sledećih 100 godina. Ti proračuni moraju biti veoma precizni, naročito za one slučajeve kada pun Mesec pada oko ponoći između subote i nedelje, a sve to računajući po vremenu onog meridijana koji prolazi kroz kupolu hrama Hristova groba u Jerusalimu.

Ako se u takvim slučajevima Mesec ispuni do svoje celine makar samo jednu sekundu posle ponoći, praznovanje Uskrsa se odlaže za nedelju dana. Još veće pomeranje može nastupiti kada pun Mesec pada u vreme same prolećne ravnodnevice. Ako se pun Mesec desi makar jednu sekundu pre ravnodnevice, onda se on više ne smatra za pashalni Mesec već onaj sledeći, posle četiri nedelje, a za toliko se pomera i praznovanje Uskrsa.

Praveći ove obimne proračune prof. Milanković je tada utvrdio da će se datumi Uskrsa po oba hrišćanska kalendara razlikovati šest puta za period od 50 godina (posle 1924. godine) i to: 1924, 1927, 1943, 1954, 1962 i 1967. godine. On je tada izračunao Uskrse za pravoslavnu crkvu ovako: 

Datumi Uskrsa se u dva kalendara razlikuju zbog toga što se pun Mesec 1924., 1943. i 1962. godine pojavio nekoliko časova posle prolećne ravnodnevice, a tzv. epakt–račun ga stavlja pre ravnodnevice. U godinama 1927., 1954. i 1967. pun Mesec je padao u nedelju, a epakt–račun ga (u gregorijanskom kalendaru) stavlja u subotu.

(novembar 2002.)

vrh

| Home | Sadržaj | Galaksija | Sunčev sistem | Teorija i praksa | | Instrumenti | Istorija i tradicija  | Efemeride |