AM Home

am@astronomija.co.yu

 

Kalendar kroz istoriju
O knjizi
Sadržaj
i spisak poglavlja objavljenih u AM

Kalendar
Reč dve o kalendaru

Ovaj mesec
Neke zanimljivosrti o aktuelnom mesecu

 

Sadržaj AM

 

Drago I. Dragović
dragovic@net.yu

>>> Naručite ovu knjigu
 
  Iz knjige Kalendar kroz istoriju
Nekoliko verzija julijanskog kalendara

U literaturi o kalendarima se može naći nekoliko naziva za julijanski kalendar u raznim periodima njegove primene.

Maja Erdeljanin: Vitejemska zvezda
M. Erdeljanin:
"Vitlejemska
zvezda"

Veća slika 116 Kb

Za period od početka njegove primene 44 p.n.e. pa do Sabora u Nikeji 325. godine kaže se originalni julijanski kalendar i o njemu je već bilo reči. Po njemu je kalendarska godina duža od prirodne (tropske) za 11 minuta i 13,92 sekunde, što se za 128 godina pretvori u razliku od čitavog jednog dana.

Od 325 AD pa do 1582. godine govori se o starom julijanskom kalendaru. U IV veku prolećna ravnodnevica je "stigla" do 21. marta (računato po originalnom julijanskom kalendaru).

Na Saboru u Nikeji odlučeno je da se Uskrs slavi prve nedelje posle punog Meseca posle prolećne ravnodnevice 21. marta, nezavisno od jevrejskog praznika Pashe. Crkveni Sabor nije doneo nikakvu odluku o eventualnom korigovanju grešaka u dotadanjem originalnom kalendaru, a nije ni utvrdio tačnu godinu Hristova rođenja.

Novi julijanski kalendar (a ne gregorijanski) je onaj kalendar koji je posle reforme proglašen za novi od strane pape Grgura XIII 1582. godine.

U XVI veku prolećna ravnodnevica (mereno po starom julijanskom kalendaru) je stizala 10 dana ranije i padala je 11. marta umesto 21. marta, a sve zbog nekorigovane greške u originalnom julijanskom kalendaru.

Tek papskom bulom Inter Gravissimas od 1582. godine i smanjenjem broja prestupnih godina u 400–godišnjem periodu sa 100 na 97, postignuto je da srednja kalendarska godina (gregorijanska ili po nekima, nova julijanska) bude duža od prirodne za 26 sekundi, umesto 11 minuta i 14 sekundi, za koliko je do tada bila duža.

Gregorijanski kalendar je prihvatan postupno i sporo, uglavnom u katoličkim zemljama. U isto vreme pravoslavna crkva kao i neke preostale zemlje nastavljaju da godine i datume računaju po (starom) julijanskom kalendaru. Razlike u datumima između julijanskog i gregorijanskog kalendara su nastavile da se uvećavaju iz veka u vek sve do danas.

Postoji još jedna varijanta julijanskog kalendara, a to je revidirani julijanski kalendar od 1923, godine, o kome će biti reči u posebnom odeljku.

(novembar 2002.)

vrh

| Home | Sadržaj | Galaksija | Sunčev sistem | Teorija i praksa |
| Instrumenti | Istorija i tradicija  | Efemeride |