Kalendar
Reč dve o kalendaru

Ovaj mesec
Neke zanimljivosrti o aktuelnom mesecu

Julijanski kalendar bi se još mogao nazvati i Kleopatrinim, jer je ona zaslužna za njegov nastanak i primenu u Rimu koliko i sam Gaj Julije.

Kleopatra

Ko je bila Kleopatra?

Njeno ime je već više od 2000 godina sinonim za žensku lepotu. Kleopatra je bila najobrazovanija žena starog veka. Savršeno je govorila jezike grčki, latinski, arapski, jevrejski, koptski i persijski. Poznavala je istoriju bolje od svakoga. Uz sve to, "bila je žena od glave do pete", kako ju je opisao naš dr prof. M. Milanković[1]. "Afrodita Nila, oživotvorena Venera, najlepša žena svih vremena."

Dvanaest vladara Egipta iz dinastije Ptolomeja[2] (Ptolemaeus) su se, po tadašnjim vladarskim običajima, ženili svojim sestrama. To je neminovno dovelo do njihove degeneracije, tako da što je broj iza imena vladara rastao (od I do XII), opadale su i njihove vladarske moći i sposobnosti. Ptolomej XII Auletes ("Veliki") se ipak oženio strankinjom i ona mu je 69.p.n.e. rodila drugu po redu ćerku Kleopatru VII Theau Philopator ("onu koja voli svoga oca") i sinove Ptolomeja XIII i Ptolomeja XIV.

Posle pobede nad Ptolomejem Velikim, Cezar se iskrcao sa svojom vojskom u Aleksandriju i zatekao Egipat u žalosnom stanju, a naslednike Ptolomeja (umro 51 p.n.e.) u međusobnim svađama. Mladi 15–godišnji Ptolomej XIII nije želeo da prizna svoju sestru i ženu Kleopatru za suvladarku kako je to zahtevao testament njegovg oca, već joj je radio o glavi.

Da bi se spasila od bratovog gneva, mlada Kleopatra je potražila spas u susednoj Siriji. Skovala je plan da sa vojskom udari na svog brata ali čuvši da su se rimske centurije iskrcale u Aleksandriji, promenila je odluku: umesto sa vojskom, izvršila je napad svojim najubojitijim oružjem, a to je bila njena nenadmašna lepota. Njene ženske čari, udružene sa inteligencijom, pokazaće se jači od svih sirijskih pešaka i konjice pod njenom komandom.

Na volšeban način, Kleopatra se iznenada jedne noći obrela na aleksandrijskom dvoru u odajama velikog Cezara. Ova dvadesetogodišnja princeza je svojom neodoljivom mladošću i lepotom zbunila i osvojila tada pedesetjednogodišnjeg velikog ratnika.

Očaran njenom božanskom lepotom, zadivljen njenom inteligencijom i iznenađen njenim poznavanjem istorije, geografije i jezika, ovaj veliki osvajač i vojskovođa, koji je uspeo da proširi granice rimskog carstva čak do Egipta, ne samo da ju je uzeo pod svoju zaštitu, već je sa svojom vojskom pobedio njenog brata. Svrgnuo ga je sa prestola i na njega je doveo novu kraljicu Egipta – Kleopatru i u njenom toplom zagrljaju lako zaboravio na svoju venčanu ženu koju je ostavio u dalekom Rimu.

Ali dok su u iščekivanju Cezarove čvrste ruke rimsku imperiju potresali građanski ratovi, on je sa lepom Kleopatrom plovio Nilom u pratnji konvoja od 400 lađica svoje i njene pratnje, uživajući u raskoši egzotičnih ponuda svake vrste, zaboravljajući bar na kratko na teški život vojnika koji je do tada imao.

Tako opušten i raznežen pored mlade devojke, Cezar je odlagao svoj neminovni povratak u Rim. "Nije ni čudo" – zapisao je akademik Milanković. "Svakome bi bilo teško da se odvoji od najlepše žene starog veka, mlade i šarmantne Kleopatre, kao i svih počasti i pažnje koje mu je kraljevina Egipat ukazivala kao istinskom prijatelju i poznatom državniku velike rimske imperije."

Posle osmomesečnog boravka u Egiptu, u raskoši i zadovoljstvima ovozemaljskim, Cezar je ipak nakratko otišao u Rim i prihvatio se posla koji je najbolje znao da radi: da se bori i pobeđuje neprijatelje Rima. Otišao je da ratuje u Aziju, Afriku i u Španiju, sve dok nije pobedio sve svoje protivnike, a među njima i prvog Kleopatrinog ljubavnika Gnejusa Pompeja, sina Pompeja Velikog, prijatelja Kleopatrinog oca.

Posle silnih vojnih pohoda i pobeda i ovenčan lovorovim vencima nepobedivog vojskovođe, Cezar se vratio u Rim. Preuzevši ponovo svu vlast u državi i proslavljajući sa svojim podanicima svoje zaista trijumfalne pobede na svim stranama sveta kud god da su ga bogovi slali da ratuje i osvaja za račun velike imperije, on nije zaboravio da u državnu posetu pozove i kraljicu Egipta – svoju Kleopatru.

I kao što to često biva i njena poseta je bila zaodenuta u oficijelnu formu. Kraljica Kleopatra je dolazila u Rim da zatraži od Senata titulu "prijatelja Republike". Znao je to ceo Rim, a kraljica nije ni sakrivala, da dolazi i kao "prijateljica" Cezarova. Jedno slatko dete, koje je kraljica dovela sa sobom, izazivalo je naročitu pažnju i govorkanja. Upravo da bi izbegla svaku sumnju oko toga ko mu je otac (pošto je rođen ubrzo pošto je Gaj Julije napustio Egipat, 47 p.n.e.), majka mu je dala ime Ptolomej XV Philopator Philometor ili kraće, Cezarion [3].

Doček Kleopatre koja je stigla brodovima, a čime bi drugim, bio je spektakularan, kakav nikad do tada Rim nije video. Pored državnih zvaničnika i protokolarne ceremonije, nagrnula je i masa radoznalog sveta, a naročito ljubomornih žena, da uživo vide najlepšu ženu sveta i kraljicu drevnog Egipta, a uz to još i ljubavnicu Gaja Julija Cezara.…

No ostavimo tu stranu Kleopatrine posete za istoričare i za one koji će o tome, mnogo vekova kasnije, snimati filmove, da bi se vratili našoj osnovnoj temi, na koju smo evo i sami zaboravio dok smo razmišljail o najlepšoj ženi starog sveta – sinonimu ženske lepote – Kleopatri.

Elem, kraljica je u svojoj brojnoj pratnji imala i nekoliko naučnika aleksandrijskog muzeja. Da, dobro ste čuli – muzeja! Aleksandrijski muzej i aleksandrijska biblioteka[4] su bili u to vreme najveći naučni centri. Među putnicima je bio i veliki astronom i matematičar tog vremena, Sosigen iz Aleksandrije[5].

Rimljani su u to doba bili zaokupljeni svojim ratovima i osvajanjima ali što se tiče egzatnih nauka i astronomije, kako reče Milanković, bili su prave neznalice. Između ostalih stvari koje je u rimskoj državi trebalo srediti bio je i kalendar, pa je Cezar taj obiman posao reforme postojećeg kalendara poverio najboljem astronomu drevnog Egipta.

Egipatski kalendar je imao svaku četvrtu godinu prestupnu, sa jednim danom više od proste godine, koja je imala 365 dana. Isti takav kalendar je uveden i u Rimu. U čast Gaja Julija Cezara sedmi mesec u godini poneo je naziv Julius.

Kalendar nastao mnogo vekova ranije u Egiptu, a koji je Kleopatra donela sa sobom u svojoj jedinoj poseti prestonici starog sveta, sada je postao zvanični kalendar Rima i u čast Juliju Cezaru bio nazvan julijanski kalendar. Kasnije, kada je hrišćanstvo postalo državna religija Rima, bilo je normalno da ga i hrišćanska crkva usvoji kao svoj.

Sada su rimski matematičari i astronomi mogli da uporede svoj zvanični dotad važeći kalendar sa novim. Utvrdili su da je za proteklih dve hiljade godina njihov kasnio za prirodnim (astronomskim) za čitavih 80 dana[6]!

Rimljani su do tada godine računali, kao što smo već rekli, od osnivanja grada Rima – od 753. godine pre Hrista. Novootkrivena greška je ispravljena na taj način što je rimska 708. godina (to je naša 46. godina p.n.e.), znači godina pre uvođenja novog kalendara, jednostano produžena za 80 dana, te je tako ta godina bila duga 445 dana. Tako produžena godina "vratila" je prolećnu ravnodnevicu na 21. mart, kao što je normalno. Iduća godina se već računala po novom kalendaru i bila je prestupna.

Cezar je još naredio da se sledeće tri godine računaju kao proste sa 365 dana, a četvrta da bude prestupna. Taj dan više u prestupnoj godini dodat je najkraćem mesecu u godini – februaru, koji u prostoj godini ima 29 dana. To je urađeno stoga jer je do tada nova godina počinjala 1. marta.

[Negde se nalazi podatak da je ta godina produžena za 67 dana. I to je tačan podatak, a razlika se javlja zbog razlike od onih 13 dana (u XX veku) između julijanskog i gregorijanskog kalendara.]

Dakle, godina 46 p.n.e. je imala 15 meseci ili 445 dana! To je najduža godina do danas od kada se vrši računanje vremena.

(septembar 2002.)

| Home | Sadržaj | Galaksija | Sunčev sistem | Teorija i praksa |
| Instrumenti | Istorija i tradicija  | Efemeride |

vrh