Rimljani su od svojih starih kraljeva pa sve do cara Konstantina bili navikli da godinu dele na tzv. nundinæ, periode od 8 dana. Tek u vreme imperatora Avgusta (I vek n.e.) uveden je sedmični ciklus.

Da bi napravili crkveni kalendar, odnosno da bi bili u stanju da utvrde u koji dan pada određeni datum, praktikovano je označavanje datuma sa prvih osam slova (od A do H) dok je postojao osmodnevni ciklus, a kasnije, kada je uveden sedmodnevni, sa prvih sedam slova (od A do G).

Hrišćani su nastavili da koriste takve oznake za dane od 1. januara do 31. decembra, koristeći kontinuirani niz od 7 slova od A do G, za sedam dana u sedmici. Nazvali su ih dominikalno ili nedeljno slovo:

A za 1. januar, svake godine, bez obzira kojeg je dana,

B za 2. januar,
C za 3. januar,
D za 4. januar,
E za 5. januar,
F za 6. januar,
G za 7. januar. 

Zatim se ceo ciklus ponavlja: A za 8. januar, B za deveti, C za deseti itd. ispočetka, tako da je A dodeljivano 1. januaru, 8. januaru, 15. januaru, 22–om, 29–om, pa zatim 5–om februaru, 12–om februaru, itd.

Nastavljajući tako, B je oznaka za 30. januar, C za 31. januar, D za 1. februar i tako redom do 31. decembra. Niz se prekidao završetkom godine, a sledeći je počinjao opet sa slovom A za 1. januar.

U običnoj (prostoj) godini i ovaj slovni ciklus je bio prost[1]. U prostoj godini (februar ima 28 dana), imamo da je D oznaka za 1. mart, G je za 1. april, B je za 1. maj, E je za 1. juni, G je za 1. juli, C za 1. avgust, F za 1. septembar, A za 1. oktobar, D za 1. novembar i C za 1. decembar.

Ako 1. januar pada u nedelju, onda će svi datumi označeni sa A biti isto nedelje; ako je 1. januar pao u subotu, nedelja će biti 2. januar sa oznakom B i onda će svi sledeći datumi sa oznakom B biti nedelje, itd.

Svaka godina će biti označena jednim od slova od A do G koje pripada prvoj nedelji u januaru mesecu, drugim rečima, godina ima ono slovo koje ima prva nedelja posle Nove godine.

Komplikacije nastaju kada dođe svaka četvrta, prestupna godina. U prestupnoj godini februar umesto 28 dana ima 29. Anglikanski[2] kao i građanski kalendar dodaju taj ekstra–dan na kraju meseca, dok katolički crkveni kalendar datum 24. februar računa dva puta, tako da 1. mart pada jedan dan kasnije u nedelji od 1. februara. Drugim rečima, u ostatku godine nedelja pada jedan dan ranije nego u prostoj godini. To dovodi do toga da prestupna godina ima kao oznaku dva slova: prvo slovo je ono koje joj pripada ako bi bila prosta, a drugo slovo je ono koje predhodi prvom.

Na primer: 1. januar 1907. godine je bio u utorak, a nedelja je padala 6. januara i imala je šesto slovo, tj. F. To govori da je slovo F dominikalno (nedeljno) slovo za celu tu godinu. Godine 1908. 1. januar je bio u sredu, a prva nedelja je padala 5. januara i pripalo joj je slovo E ali pošto je to bila prestupna godina, pripalo joj je i slovo D (jer predhodi slovu E); znači da je ta godina imala duplo nedeljno slovo: E i D.

Ako napravimo tablicu sa slovima i danima u godini, gde je A uvek pored 1. januara, odjednom ćemo uočiti relacije između dana u nedelji i dana bilo kog meseca, samo ako nam je poznato dominikalno ili nedeljno slovo.

Pametni ljudi su to izračunali (A. De Morgan[3]) ovako: 

(1) Godini za koju tražimo slovo dodamo jedan,
(2) Podelimo broj godina sa 4 i zanemarimo ostatak,
(3) Oduzmimo broj 16 od broja stoleća kojem pripada godina,
(4) Podelimo rezultat (3) sa 4, zanemarivši ostatak,
(5) Saberimo rezultate (1), (2), i (4) i oduzeti od toga (3)
(6) Podeliti rezultat iz (5) sa 7. Ostatak odgovara respektivno slovima A, B, C, D, E, F i G.

( 0 = G, 1 = F, 2 = E, 3 = D, 4 = C, 5 = B i 6 = A )

Primer: Koje je nedeljno slovo za 1913. godinu?

(1) 1913 + 1 = 1914,
(2) 1913 : 4 = 478 (ostatak se zanemaruje),
(3) 19 – 16 = 3,
(4) 3 : 4 = 0 (ostatak se zanemaruje),
(5) 1914 + 478 + 0 – 3 = 2389,
(6) 2389 : 7 = 341, a ostatak je 2. 

Za broj 2 dominikalno ili nedeljno slovo je E.

__________________________________
Napomene
[1]  Da bi lakše zapamtili, koristili su jednostavni akrostih, čija prva slova su predstavljala dominikalna ili nedeljna slova za svaki mesec.
[2] Anglikanska, episkopska crkva – engleska državna veroispovest, po bogosluženju između rimokatoličke i protestantske; odvojila se od pape za vlade Henrya VIII (1571). Vrhovni poglavar je kraljica, sa 2 nadbiskupa (kenterberijski i iz Jorka) i 38 biskupa. Dogme i bogosluženje dobila Knjigom zajedničke molitve (1559) i Zakonom od 39 članova (1571)
[3] Augustus De Morgan (1806 – 1871), engleski matematičar i logističar, tvorac simboličke (matematičke) logike i matematičke indukcije (1838.). Kembridžki đak. Radio i sa hiperkompleksnim bojevima i zakonima verovatnoće. De Morgamov zakon (iz logike).