Kalendar
Reč dve o kalendaru

Ovaj mesec
Neke zanimljivosrti o aktuelnom mesecu

Sama reč kalendar potiče od latinske reči kalendae, što je bio naziv za svaki prvi dan u mesecu kod starih Rimljana. Postojala je rimska izreka: Ad calendas graecas, koja je značila: na grčke kalende, tj. na kukovo leto ili malo sutra (znači – nikad), jer Grci nisu imali kalende kao Rimljani.

Kalendar u širem smislu znači računanje vremena, a u užem, svakodnevnom smislu, označava jednu stvarnu ili fiktivnu tablicu u kojoj su navedeni datumi – dani, nedelje i meseci u jednoj godini.

Vreme koje je potrebno Zemlji da se jednom okrene oko Sunca jeste godina i ona za mnoge predstavlja osnovnu jedinicu vremena. Kalendarska godina predstavlja u isto vreme i tzv. astronomsku ili tropsku godinu, a to je vreme proteklo između dva uzastopna Sunčeva prolaska kroz tačku prolećne ravnodnevice. To vreme iznosi 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 46 sekundi. Videćemo da to vreme predstavlja samo jednu prosečnu vrednost, a da stvarna vrednost varira u zavisnosti od mnogih faktora.

Osim tropske, postoji još i tzv. siderička ili zvezdana godina, koja se definiše kao vreme između dva uzastopna prolaska Sunca kroz istu tačku na nebeskom svodu u odnosu na određenu zvezdu nekretnicu. Siderička godina je nešto duža od tropske – za oko 20 minuta. Detaljnije o svemu ovome biće reči kasnije.

Svi kalendari koje su ljudi pravili od najstarijih pomena do danas, zasnivaju se ili na kretanju Sunca ili na kretanju Meseca. Oni koji se baziraju na prividnom kretanju Sunca nazivaju se solarnim, a oni bazirani na kretanju Meseca oko Zemlje, lunarnim kalendarima.

Kalendari danas najčešće u upotrebi, julijanski i gregorijanski, jesu solarnog tipa, mada ćemo videti da su im koreni u dalekoj prošlosti ipak bili vezani za lunarno merenje vremena.

Kroz dugu istoriju ljudskih nastojanja da odrede precizne tokove vremena, osnovni i najveći problem svih kalendara je bio u tome što nijedan parametar potreban za njegovo izračunavanje ne predstavlja ceo broj. Niti je kretanje Zemlje oko Sunca (revolucija) bilo mogućno izraziti jednim celim brojem, jer je to decimalni broj (~365,2425), niti je bilo moguće okretanje Meseca oko Zemlje izraziti kao jedan ceo broj. Lunarni mesec traje ~29,53059 dana. Čak ni broj dana u godini, izdelivši ih na mesečeve cikluse, nije bilo moguće predstaviti kao neki konačan, ceo broj, već je i to decimal.

Naravno, kalendari starih naroda nisu bili doviljno precizni, pa su se vremenska odstupanja toliko akumulirala da su pojedina godišnja doba ponovo dolazila "na svoja mesta" u kalendaru tek posle hiljadu pa i više godina. Videćemo da je takav slučaj bio sa kalendarom u starom Egiptu.

Prividno kretanje Sunca je pomagalo da se odredi vreme trajanja godine, dok je kretanje Meseca oko Zemlje bilo je osnov za podelu godine na mesečne cikluse. Razlog zašto su lunarni kalendari[1] bili duže u upotrebi (neki narodi, kao npr. Muslimani, koriste ga i danas), krije se u činjenici da su ljudi lakše mogli da uočavaju i prate i mere njegove mene, koje se dešavaju svakih 7–8 dana, pa je to bilo i lakše za beleženje i pamćenje.

Obzirom da nije moguće podeliti dane tropske godine (365,2425) na ceo broj (12) lunarnih meseci, to je dovelo do toga da lunarni i solarni kalendar ne budu kompatibilni:

                           365,2425 : 29,53059 = 12,36706 meseci, ili

                           365,2425 : 12 = 30,436875 dana,

što je svakako nepraktično za svakodnevnu upotrebu.

(avgust 2002.)

| Home | Sadržaj | Galaksija | Sunčev sistem | Teorija i praksa |
| Instrumenti | Istorija i tradicija  | Efemeride 2002 |

vrh