Kalendar
Ovaj mesec
|
Već smo više puta do sada rekli da se kalendari baziraju na kretanjima Sunca i Meseca. Osnovni problem pri pravljenju kalendara sastoji se u tome što godina ne sadrži ceo broj lunarnih meseci, kao ni ceo broj dana. Mnogi stari kalendari su bili veoma netačni, čak toliko da su godišnja doba počinjala u potpuno pogrešnim mesecima. Videli smo da postoje dva metoda za pravljenje kalendara: jedan se bazira na Mesečevom kretanju, a drugi koristi Sunce i njegovo prividno kretanje po nebu. Sunce nam daje godinu – kalendar sa godišnjim dobima – ali najstariji kalendari koje poznajemo su bili ipak zasnivani na kretanju Meseca. Vremenski periodi koji su određeni pomoću Meseca ne odgovaraju tačno onim dobijenim posmatranjem Sunca i to dovodi do pojave problema oko utvrđivanja i prikazivanja datuma Uskrsa u odgovarajućim terminima našeg solarnog kalendara. Isto tako, već smo napomenuli da se Mesec okrene oko Zemlje jednom za mesec dana, što nam i sama reč "mesec" potvrđuje. Primitivni čovek je isprva koristio Mesec kao svoj kalendarski vodič, jer je njegovo kretanje bilo lagan obrazac za računanje vremena: prolazio je kroz svoje mene svakog meseca, sa jasno uočljivim ciklusom promena u sjaju i obliku i u vremenskom intervalu koji nije bio previše dug da bi se zapamtio. Mesečeve mene se periodično ponavljaju četiri puta svakih 29 ½ dana, ili da budemo precizniji, svakih 29,5305889 dana ili 29 dana, 12 časova, 44 minuta i 2,8 sekundi. Možemo takođe da zabeležimo vreme potrebno Mesecu da obiđe jedan krug oko Zemlje i da izmerimo siderički ili zvezdani mesec – period za koji Mesec ode od neke fiksirane zvezde i ponovo se vrati na nju. To iznosi 27,32158 dana ili 27 dana 7 časova 43 minuta i 11,5 sekundi. Ni u jednom slučaju nije moguće tropsku ili prirodnu godinu (koja traje 365 ¼ dana) podeliti sa tim brojevima bez ostatka: pokušajmo da podelimo 365 i 365,25 sa 29,5 odnosno 27,3 i posle svih izračunavanj uverićemo se i sami da lunarni i solarni kalendar jednostavno nisu kompatibilni ni u kom pogledu. Određivanje datuma nedelje u koju pada Uskrs, priličan je problem za crkvene velikodostojnike, a nije manji ni za naučnike–astronome. Ovim problemom su se bavili i naši poznati matematičari Mihajlo (Mika) Petrović–Alas, Milutin Milanković, Miodrag Purković, Risto Dragićević i drugi. Sećamo se da je još u VI veku Dionizije Mali otkrio zakonitost da Uskrs posle svakih 532 godine pada istog datuma. Zato je poljski naučnik Gabrijel Volvinski izradio posebnu tablicu pomoću koje lako možemo da "izračunamo" kada je bio ili kada će biti neki datum Uskrsa. (Ta tablica je štampana 1903. godine u Varšavi – "O kalendarzu i jego znaczenim"). Tablica je prilagođena starom (tj. julijanskom) kalendaru, tako da je pronađenom datumu u tablici potrebno dodati broj 13 da bi se dobio datum po novom (tj. gregorijanskom) kalendaru. Korišćenje tablice Volvinskog pokazaćemo na primeru: Kojeg datuma je bio Uskrs 1804. godine, kada je vožd Karađorđe podigao Prvi srpski ustanak? Prvo treba godinu za koju tražimo Uskrs podeliti sa 532, zato što smo rekli da svakih 532 godine Uskrsi padaju istog datuma. To je 1804 : 532 = 3,39 a zatim pomnožimo 532 x 3 = 1596. Kao što se vidi, uzeli smo samo celi broj 3 u račun. 1804 – 1596 = 208 Našu razliku 208 možemo napisati kao 200 + 8, jer u tabeli u koloni "GODINE PO HRISTU" godine su date samo kao cele desetice (tj. po deset). U pomenutoj koloni tražimo broj 200. Krećući se u tom redu nadesno, a u preseku sa kolonom 8, nalazimo broj 24a. To znači da se Uskrs 1804. godine slavio 24. aprila po starom kalendaru. (Mala slova pored brojeva u kolonama 0 – 9, "m" i "a", označavaju mesece mart, odnosno april. Na isti način možemo da izračunamo datume Uskrsa za 2000., 2001., 2002., 2003., 2004. i 2005. godinu. Kod deljenja tih godina sa 532 ostatak je 404, 405, 406, 407, 408 i 409. Iz kolona 4, 5, 6, 7, 8 i 9 čitamo datume Uskrsa po julijanskom kalendaru: 17a, 2a, 22a, 14a, 29m i 18a. Dodajući tim datumima 13 dana razlike, dobijamo da će se Uskrs slaviti:
* GH = Godine po Hristu (mart 2003.)
|