Dugo najavljivana, konačno pred vama. Izašla je knjiga:

POSLEDNJIH 14 MILIJARDI GODINA

Knjiga je podeljena na 6 poglavlja sa različitim pitanjima i ponuđenim odgovorima.
Na kraju svakog poglavlja se pitanje ponavlja i daje tačan odgovor sa obrazloženjem.

Poglavlja su:

1. Zvezde i medjuzvezdana materija
2. Galaksije i kosmologija
3. Planetarne nauke i zivot van Zemlje
4. Istorija astronomije i kosmonautike
5. Instrumenti i opservatorije
6. Astronomija u kulturi

Knjiga ima 380 strana A5 formata, sa indeksom od preko 2000 referenci i rađena je i u tvrdom i mekom povezu. Jednobojna stampa.

Knjigu trenutno mozete poručiti samo od izdavača, a posle sajma knjige, biće je samo u knjižarama PLATO i STUDENTSKI TRG u Bgd-u i SOLARIS u Novom Sadu.

Ukoliko želite da vam je donese poštar na adresu uplatite na tekući račun br:

330-0020200000200-67
Primalac: s.z.r SPREMO

Cena knjige

350 dinara

Nakon uplate nam obavezno javite adresu na koju ćemo knjigu poslati.

tel.: 021/493-456
14milijardi@astronomija.co.yu

-----------------------------------------

Primeri iz knjige:

I-3. Koja je zvezda najbliža našem Suncu?

(A) Sirijus;
(B) Betelgez;
(C) Proksima Kentaura;
(D) Vega.

Odgovor:

(C) Proksima Kentaur. Ovaj crveni patuljak 11-te prividne veličine, hiljadama puta slabijeg sjaja od Sunca, spada među najčešće i najdugovečnije zvezde. Iako je udaljena svega oko 1,3 pc (4,3 svetlosne godine), zbog ekstremno slabe osvetljenosti nije vidljiva golim okom (na južnom nebu, naravno). Ponekad se naziva i Alfa Kentaura C, kao treći i najudaljeniji član višestrukog sistema Alfe Kentaura.

I-4. Koje su po veličini najmanje zvezde?

(A) zeleni patuljci;
(B) crveni patuljci;
(C) beli patuljci;
(D) neutronske zvezde.

Odgovor:

(D) Neutronske zvezde. One predstavljaju jednu od završnih faza u evoluciji zvezda gde je materija od koje su sačinjenje toliko zbijena da je njen deo veličine kockice šećera teži 2,5 tone. Ove zvezde su dobile naziv neutronske zvezde, jer kod njih prilikom sažimanja gravitacijom dolazi do slepljivanja protona i elektrona i formiranja neutrona koji se pod dejstvom snažne gravitacije drže u grupi i obrazuju neutronsku zvezdu. One u prečniku imaju 10 do 20 kilometara, a gustina im iznosi 1017 kg/m3.

I-5. Koja je najsvetlija zvezda na nebu (izuzimajući Sunce)?

(A) Severnjača;
(B) Sirijus;
(C) Aldebaran;
(D) Deneb.

Odgovor:

(B) Sirijus. Sa svojih -1,46 magnituda. To je sistem od tri zvezde, ali skoro sva svetlost dolazi od primarne zvezde Sirijusa A. To je plavo bela zvezda, 23 puta sjajnija od Sunca. Od nas je udaljena 8,7 svetlosnih godina, a time i sedma zvezda po udaljenosti od Sunčevog sistema. Kroz nekoliko milijardi godina Sirijus će postati zvezdani div, a zatim beli patuljak.

II- 13. Koji od vangalaktičkih izvora ne spada u sledeći skup?

(A) Magelanovi oblaci;
(B) kvazari;
(C) blazari;
(D) Sejfertove galaksije.

Odgovor:

(A) Magelanovi oblaci. Pre svega, sve ostalo su zajedničke imenice koje označavaju generičke tipove vangalaktičkih objekata, dok su dva Magelanova oblaka (Veliki i Mali) jedinstveni konkretni objekti. Sem toga, sve ostalo su tzv. aktivne galaksije ili aktivna galaktička jezgra, dok kod Magelanovih oblaka, ne postoji taj vid aktivnosti u jezgru (koje uostalom, zbog njihovog nepravilnog oblika, i nije dobro definisano).

Za invoramacije o knjizi pišite na 14milijardi@astronomija.co.yu

(16.10.2006.)

vrh