Užasi dobrih humanih društava

Entoni Bardžis

Entoni Bardžis (1917-1993) spada među najznačajnije engleske književnike i mislioce druge polovina 20. veka. U preko 50 knjiga, koje čine njegov opus, od proze preko poezije do eseistike, našla se i nekolicina koja je više ili manje bliska naučnoj fantastici. Dva su, pak, romana - "Paklena pomorandža" i "1985." - nezaobilazna i ulaze u istorijat žanra, istovremeno potvrđujući teze da je važan kvalitet a ne brojnost dela, kao i da naučna fantastika nije strana nežanrovskim autorima ali je za njeno pisanja potrebna nestandardna širina umetničkog duha i vizije.
"Paklena pomorandža" iz 1962. godine sumorna je priča o maloletnom ubici koga država pokušava da prevaspita tako što će mu biološki ‘ogaditi’ nasilje i time ukinuti njegovu slobodu odlučivanja svodeći ga na dresiranu životinju; po ovom romanu Stenli Kjubrik je snimio istoimeni film 1971. godine. Roman je pisan bogatom, vrcavom mešavinom više jezika kojim govore i misle mladi izbačeni iz tzv. humanog, bogatog kapitalističkog društva budućnosti.
Roman "Bez semena", iz iste 1962. godine, takođe je antiutopijski; takva je tematika i romana "Kraj svetskih vesti" iz 1983. Sledeće bitno delo u Bardžisovom opusu je roman "1985.", originalno objavljen 1978, kao svojevrsni ’osavremenjeni’ nastavak Orvelove "1984.", i pisan je sa pozicije iskustava razvoja kapitalističkog sveta tri decenije posle završetka Drugog svetskog rata. Haos koji vlada Engleskom u "1985." odraz je potpunog povlađivanja interesima velikog kapitala i dnevne politike, manipulisanja potrošačkog groznicom, medijima i svakovrsnim organizacijama, odnosno svođenjem pojedinca na kratkotrajni segment velike mašinerije koji se može zameniti bez ikakvih problema te se, otud, u krajnjem, potpuno bezvredan.
Kao uvod u roman i svojevrstan zaključak odštampani su Bardžisovi intervjui, odnosno njegova promišljanja sveta u kome živi i predviđanja smerova kojima će se čovečanstvo, u klopci kapitala i interesa, kretati u budućim decenijama. Bardžis ne samo što sagledava niz antiutopijskih romana, koji su obeležili literaturu i ideje koje su stajale iza takve literature, već vrlo precizno, promišljeno i argumentovano sagledava ljudsku civilizaciju, njene greške i propuštene šanse.
Nepune tri decenije, koje nas dele od originalnog objavljivanja "1985.", potvrdile su (na našu žalost) mnoge Bardžisove strahove i sumnje u globalno poboljšanje stanja ljudskih zajednica, kao što su potvrdile i, u "Paklenoj pomorandži" naslućeno, bujanje teškog maloletničkog kriminala i brutalnog ponašanja, te nesposobnost države da efikasno reši ove probleme jer su oni u samim temeljima organizacije kapitalističkog sistema. Ovi romani odoleli su, dakle, proveri u vremenu i potvrdili se kao relevantni segmenti daljeg razvoja antiutopijskog podžanra naučne fantastike okrenutog sagledavanju (ne)mogućnosti izgradnje društvenog sistema koji će jednako-ravnopravno biti otvoren za svoju svaku jedinku.

(septembar 2004.)

vrh strane